U okviru projekta Source of the problem – Examining Governance Failures and Environmental Risks in (Drinking) Water Management through the Case of Zrenjanin) održan je događaj „Izvor problema: Ko (ne) brine o vodi i zdravlju Zrenjaninaca?“ . Stručnjaci iz oblasti prava, javnog zdravlja i vodosnabdevanja ukazali su na ozbiljne propuste u upravljanju vodama i na zdravstvene rizike u Zrenjaninu. Poručeno je da institucije građanima nisu pružile ni elementarne odgovore o bezbednosti vode koju svakodnevno piju.
Lokalna pitanja su ključna
Događaj je otvorio Tibor Moldvai iz Fondacije Hajnrih Böll , koji je naglasio da su lokalna pitanja izuzetno važna. Među temama su bili pravo na vodu, vladavina prava, slabost institucija, novi Zakon o vodi za piće, nedostaci u prečišćavanju otpadnih voda, subvencije i princip „zagađivač plaća“. Podsetio je na značaj Arhuske konvencije, koja podstiče učešće građana u donošenju odluka, kao i na odgovornost institucija i sistemske slabosti koje treba rešavati.
Pravni put: institucionalni zid i tužbe
Jovan Rajić advokat i osnivač RERI-ja predstavio je studiju slučaja o izazovima u upravljanju vodama u Zrenjaninu. Prema njegovim rečima, institucije nisu pružile građanima ni osnovne odgovore već stvorile „institucionalni zid“ koji otežava pristup informacijama. Građani su, kako je ocenio, dovedeni u zabludu da je voda zdrava za piće i redovnu upotrebu. Naredna 2-3 meseca označio je kao značajan period za pritisak na institucije, uz pomoć lokalnog stanovništva i da je pravo vreme da se formiraju predmeti i odluči o već podnetim postojeće tužbama i krivičnim prijavama .
Ukazao je da je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće i pripremu hrane iz gradskog vodovoda, doneto 14. januara 2004. zbog povećane koncentracije arsena, ukinuto 9. oktobra 2025, posle više od 21 godine. Ukinuo ga je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, po zahtevu koji je istog dana podnelo JKP „Vodovod i kanalizacija“. Kako je naveo, ukidanje se zasnivalo na analizama rađenim u periodu od samo pet dana, uz uzorkovanje između 29. septembra i 3. oktobra, umesto praćenja tokom sva četiri perioda koja su predviđena zakonom. Pritom su dve analize pokazale vrednosti bromdihlormetana dva do tri puta veće od dozvoljenih. Rajić je objasnio da je RERI podneo dve tužbe: jednu Upravnom sudu, protiv rešenja Ministarstva zdravlja da je voda ispravna za piće, i drugu Osnovnom sudu, zbog neistinitosti javne rasprave. Postupci pred Upravnim sudom mogu trajati od četiri do šest godina, pa je, istakao je, potrebno brže delovati putem Osnovnog suda. Ukazao je i na ideju da RERI pokrene actio popularis, tužbu u ime svih Zrenjaninaca, uz korišćenje svih upravnih sredstava, inspekcija i nezavisnog veštačenja.
Rajić je poručio da je potrebno nastaviti zagovaranje i pritisak na organe vlasti da rade svoj posao, čak i ako to znači čekati još dve godine, dok voda zaista ne bude za piće.
Zdravstveni rizici: arsen u vodi
Prim. dr Elizabeta Paunović istakla je da procena zdravstvenog rizika nije sprovedena, iako bi upravo ona trebalo da predstavlja osnov za donošenje odluka o bezbednosti vode za piće. Podsetila je da je Srbija 2013. godine ratifikovala Protokol o vodi i zdravlju, uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (UNECE Konvencija o vodama), čime je preuzela obaveze u oblasti zaštite zdravlja stanovništva i unapređenja upravljanja vodama.
Prema njenim rečima, arsen u vodi u Zrenjaninu je kancerogen i prisutan u koncentracijama pet do šest puta većim od dozvoljenih. Dugotrajna izloženost može da izazove toksično delovanje, promene na koži (dlanovi i stopala) i da utiče na razvoj dece i zdravlje trudnica. Ministarstvo zdravlja je nadležno za kvalitet vode za piće i raspolaže relevantnim analizama, kao i Institut za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut” ali one ne smeju da se objavljuju na zvaničnim sajtovima institucija.
Kao ključne mere za unapređenje zaštite zdravlja stanovništva Zrenjanina izdvojila je sprovođenje biomonitoringa kroz analizu uzoraka kose i noktiju, uz toksikološka ispitivanja, kontinuirano praćenje koncentracija arsena u vodi sa česama i bunara, uključivanje institucija javnog zdravlja i međunarodnih stručnjaka zbog nedovoljnih kapaciteta domaćih institucija, unapređenje vodovodne infrastrukture u Vojvodini, kao i praćenje koncentracija trihalometana usled povećane upotrebe hlora.
Građani moraju da znaju svoja prava
Iskra Krstić iz organizacije Polekol predstavila je dva istraživanja, među kojima i studiju slučaja „Zrenjaninska fabrika žednih“, koju su Polekol i inicijativa Pravo na vodu izradili u saradnji sa CRTA. Studija donosi pregled višedecenijskog problema vodosnabdevanja u Zrenjaninu i analizira posledice zanemarivanja javnog interesa, klijentelizma i nedostatka vladavine prava. Posebno je istaknuto da građani koji ne mogu da priušte flaširanu vodu često nemaju drugu mogućnost osim da koriste vodu iz vodovoda, čime se potencijalno izlažu zdravstvenim rizicima.
Krstić je naglasila da je voda ljudsko pravo i da građani moraju biti informisani o svojim pravima, rizicima sa kojima se suočavaju, mogućnostima udruživanja i načinima na koje mogu da zahtevaju odgovornost nadležnih institucija. Osvrnula se i na česte izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje imaju posledice po oblast upravljanja vodama, kao i na nedovoljne kapacitete institucija. Upozorila je da je pred društvom veliki posao obnove institucija, ali da građani u međuvremenu ne smeju ostati bez podrške i pristupa informacijama. Podaci o kvalitetu vode moraju biti dostupni i transparentni, a ne prenošeni neformalno i „ispod žita“.
Rešenje: regionalni vodovod u Banatu
Prof. dr Vladimir Pavićević, profesor u penziji Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naglasio je da rezultati analiza kvaliteta vode moraju biti dostupni građanima već narednog dana, jer za to ne postoje tehničke prepreke. Govoreći o uzrocima problema, objasnio je da je prirodno prisustvo arsena u podzemnim vodama Vojvodine povezano sa geološkim karakteristikama sedimenta nekadašnjeg Panonskog mora, dok je prisustvo trihalometana povezano sa procesima dezinfekcije vode. Osvrnuo se i na način doziranja hlora, za koji je ocenio da nije dovoljno stručno sproveden.
Kao dugoročno rešenje predložio je izgradnju regionalnog vodovodnog sistema u Banatu, koji bi obuhvatio Zrenjanin, druge gradove i okolna naselja. Ukazao je i na loše stanje postojeće vodovodne mreže, velike gubitke vode.
Tokom diskusije uključili su se i građani Zrenjanina, koji su podelili svoja iskustva, zapažanja i pitanja u vezi sa kvalitetom vode, dostupnošću informacija i postupanjem nadležnih institucija. Posebno su govorili o povećanim koncentracijama aluminijuma, kao i o značajnim sredstvima koja građani godinama izdvajaju za kupovinu flaširane vode. Diskusija je otvorila i pitanje različitih tumačenja rezultata analiza, transparentnosti podataka i poverenja građana u institucije.
