U toku je izrada Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“. Ovim planskim dokumentom stvaraju se uslovi za dalje širenje jednog od najvećih rudarsko-metalurških kompleksa u Srbiji, uključujući nove rudarske i prerađivačke kapacitete, prateću infrastrukturu i prostor za upravljanje rudarskim i metalurškim otpadom.
Istovremeno ovaj plan obuhvata područje na kojem se već danas prepliću posledice višedecenijskog rudarstva, industrijskog zagađenja, degradacije prostora i depopulacije lokalnih zajednica. Upravo zato smatramo da ovakav plan mora biti zasnovan na posebno pažljivom i objektivnom sagledavanju kapaciteta prostora i granica njegovog daljeg opterećivanja.
Utisak je ipak da se već u ranim fazama izrade ovog dokumenta polazi od pretpostavke da će širenje rudarsko-metalurškog kompleksa sigurno biti realizovano, dok se analiza postojećeg stanja i prostornih ograničenja uglavnom svodi na pronalaženje načina i opravdanja za sprovođenje takve koncepcije.
Razvoj rudarstva ne može biti jedini odgovor na razvojne probleme istočne Srbije
U priloženom konceptu se kao očekivane koristi posebno ističu razvoj privrede, zapošljavanje, unapređenje infrastrukture i funkcionalno povezivanje različitih proizvodnih sistema. Međutim, znatno manje pažnje posvećeno je pitanju šta dalje širenje rudarskih aktivnosti znači za stanovništvo koje na ovom području živi.
Sam koncept predviđa da će se pitanja uticaja rudnika na naselja i eventualnog preseljenja stanovništva rešavati kroz posebne procedure i planove. Međutim, pitanje budućnosti lokalnih zajednica ne može se svesti samo na tehničko rešavanje preseljenja pojedinih domaćinstava. Potrebno je sagledati dugoročne posledice širenja rudarskog kompleksa na depopulaciju, strukturu naselja, druge privredne delatnosti, kvalitet života i mogućnost da ljudi u ovom delu Srbije ostanu i planiraju svoju budućnost.
Posebno zabrinjava to što se značajna ograničenja prostora poput postojećeg zagađenja, hidrološke osetljivosti, degradirane površine i demografski trendovi konstatuju, ali se ne vidi da ona uopšte utiču na samu plansku koncepciju. Analiza prostora mora služiti izboru najprihvatljivijeg rešenja, a ne naknadnom obrazlaganju rešenja koje je unapred prihvaćeno.
Bez ozbiljne analize kumulativnih uticaja nema odgovornog planiranja
Jedan od ključnih nedostataka koncepta ovog plana jeste nedovoljno sagledavanje kumulativnih efekata planiranog proširenja sa postojećim rudarsko-metalurškim aktivnostima i drugim izvorima zagađenja u regionu.
Ovo područje ne predstavlja prazan prostor na kojem se prvi put planira industrijska aktivnost. Naprotiv, reč je o delu Srbije koji je decenijama izložen intenzivnom rudarenju i metalurgiji. Zbog toga pitanje nije samo kakav će biti pojedinačni uticaj svakog novog rudnika, postrojenja ili deponije, već kakav će biti njihov zajednički efekat na vazduh, zemljište, vode, prirodu i zdravlje ljudi.
Posebnu pažnju zahtevaju vode. Planirano područje pripada širem slivu Timoka, koji je hidrološki povezan sa Dunavom. Zbog toga potencijalni uticaji rudarskih aktivnosti ne mogu biti posmatrani isključivo u granicama planiranog kompleksa. Međutim, u prikazu očekivanih efekata planiranja nedostaje ozbiljno razmatranje mogućnosti prenosa zagađujućih materija nizvodnim vodotocima, njihovog kumulativnog delovanja sa postojećim opterećenjima, kao i mogućih posledica u slučaju akcidentnih situacija.
Jednako je problematično što javnosti nisu pružene dovoljne informacije o budućim potrebama kompleksa za vodom i načinu na koji bi dodatno korišćenje vodnih resursa uticalo na hidrološki sistem ovog područja. Ako je za realizaciju ovako velikog rudarsko-metalurškog kompleksa potrebno značajno korišćenje vode, onda javnost mora znati koliko vode je potrebno, odakle će se ona obezbeđivati i kakve posledice to može imati, naročito u periodima malih voda i suša.
Svrha rani javnog uvida je da otvori pitanja koja će se studiozno razmatrati, a ne da ih predupredi i zatvori
Svrha ranog javnog uvida nije da javnost dobije samo opšti opis planirane investicije, već da se na vreme identifikuju ključni konflikti i ograničenja u prostoru, kako bi se oni mogli uzeti u obzir pre nego što planska rešenja budu definitivno oblikovana.
Zbog toga je posebno važno da budući Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu odgovori na pitanja koja se konceptom plana u okviru ranog javnog uvida ostavljaju otvorenim: koliki su stvarni kumulativni uticaji daljeg širenja rudarsko-metalurškog kompleksa, kakvi su rizici po vode i zemljište, kako će biti zaštićene lokalne zajednice i na koji način će se sprečiti da postojeće ekološko opterećenje ovog područja bude dodatno povećano?
Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ne sme biti dokument kojim se samo potvrđuje unapred prihvaćena planska koncepcija. Njena svrha je da objektivno preispita posledice različitih mogućih rešenja i omogući izbor onog koje najmanje ugrožava životnu sredinu i javni interes.
Dalji razvoj rudarstva u istočnoj Srbiji ne može se zasnivati na pretpostavci da je svaka nova investicija automatski i javni interes. Javnost ima pravo da zna koliku cenu će određeni ,,razvojni’’ model imati ukoliko se pokaže nepovoljnim za vodu, zemljište, prirodu i lokalne zajednice – pre nego što se donesu odluke čije posledice mogu biti trajne i teško popravljive.
RERI će nastaviti da prati postupak izrade Prostornog plana i insistiraće da se primedbe javnosti i svi relevantni podaci ozbiljno razmotre pre donošenja odluka o daljem širenju rudarsko-metalurških aktivnosti na ovom području.