Predstavnici radne grupe formirane u okviru foruma o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba koji podržalo preko 4500 arhitekata, inženjera različitih struka, konzervatora, urbanista, prostornih planera, pravnika, ekonomista i istoričara umetnosti iz cele Srbije upućuju:
– PREDLOG ZA HITNO POVLAČENjE IZ PROCEDURE –
Obrazloženje:
Izglasavanje spornog predloga zakona predstavljalo bi grubu povredu kako Ustava Republike Srbije tako i pozitivnih propisa koji uređuju pitanja zaštite kulturnog nasleđa iz sledećih razloga:
1. Odluka Vlade Republike Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu doneta je u nezakonitoj proceduri i suprotno Ustavu Republike Srbije uz visok stepen sumnje da je dokumentacija na osnovu koje je pomenuta odluka doneta krivotvorena, odnosno falsifikovana od strane zvaničnika u Republičkom i Beogradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvu kulture. U toku je istraga pokrenuta od strane tužilaštva za organizovani kriminal, a čiji su predmet i pomenuta odgovorna lica, uz značajne indicije da potencijalna odgovornost seže do najviših nosilaca izvršne vlasti.
2. Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, Kneza Miloša 33-4 još uvek su upisane u Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture čime se u skladu sa članom 59. Stav 2 Zakona o kulturnom nasleđu i dalje smatraju zaštićenim.
3. Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane nisu jedino kulturno dobro u prostornom obuhvatu na koji se primenjuje sporni predlog zakona, obzirom da se na istim parcelama nalaze sledeći spomenici kulture* čija bi egzistencija i integritet bili narušeni usvajanjem i sprovođenjem ovog neustavnog akta:
- Zgrada starog Generalštaba u Kneza Miloša 33. (,,Kamena palata’’) arhitekta: Vasilij Vilhelm Baumgarten
- Kasarna VII puka u Nemanjinoj 15, arhitekte Dragutina Đorđevića i Božidara Vukićevića.
* Reč je o dobro očuvanim objektima izvanrednog boniteta konstruktivnih i estetskih elemenata eksterijera i enterijera.
4. U neposrednoj blizini prostornog obuhvata na koji se primenjuje sporni predlog zakona nalazi se veći broj nepokretnih kulturnih dobara sa kojima su postojeće Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane harmonizovane svojom pozicijom, gabaritom, volumenom i namenom. Integritet, sagledavanje i prostorno-funkcionalni kontekst ovih objekata značajno bi bio degradiran rušenjem Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, a naročito postavljanjem visokih komercijalnih objekata koji bi dominirali ne samo parcelama na koji se predlog odnosi već čitavim užim centrom grada.
Slika: Isečak iz mape nepokretnih kulturnih dobara grada Beograda
5. Sporni predlog zakona u suprotnosti je sa Ustavom republike Srbije kojim je u članu 89. propisano da je svako dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom. Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji […]
Zaključak:
Očigledne su intencije predlagača spornog zakona da u što kraćem vremenskom roku, bez poštovanja zakonom utvrđenih pravila i procedura, osvrta na dokumentovane činjenice i bez konsultacija i uvažavanja mišljenja stručne i akademske zajednice, jednostrano i neodgovorno – uništi sopstveno kulturno nasleđe za koje je Ustavom Republike Srbije preuzeo posebnu odgovornost da ga sačuva.
Ukoliko bude sprovedena ovakva namera, to bi predstavljalo presedan u celokupnoj istoriji zaštite kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. Stoga, potpisnici ovog dopisa poručuju da će o ovom bezakonju obavestiti sve relevantne međunarodne institucije, organizacije i strukovna udruženja, a da će osobe koje su učestvovale u svim fazama pokušaja uništavanja zaštićenog kulturnog dobra biti imenovane, imenom i prezimenom, i da će protiv njih biti inicirane odgovarajuće krivično-pravne procedure.