Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) 5. marta 2024. godine u Beogradu predstavio drugu Analizu Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije. Ovaj događaj okupio je stručnjake iz oblasti energetike i klimatskih promena, predstavnike državnih institucija, akademskih ustanova, međunarodnih organizacija i institucija, diplomatskog kora, kao i regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.
Publikacija Analiza Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije predstavlja drugi izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije. RERI je 2022. godine objavio prvi izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama, tačno godinu dana nakon što je taj zakon usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na ovoj konferenciji uvodno predavanje je održala Dr Lučka Kajfež Bogataj, profesorka na Biotehničkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, članica Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), dok su na panelu učestvovali Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, Bojan Gajić, programski direktor Platforme za energetsku tranziciju, Dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.
Prof. dr Lučka Kajfež Bogataj održala je predavanje na temu: „Doprinos zemalja Jugoistočne Evrope ostvarivanju ciljeva Sporazuma iz Pariza – iskustva i preporuke“. Ona je upozorila prisutne na neizbežnost i ozbiljnost klimatskih promena, ističući da su one danas opipljive i opasne, a da je tendencija njihovog daljeg pogoršanja očigledna. Posebno je naglasila da se više ne može odlagati rešavanje problema, kao i da je zabrinjavajuće što se mnogi još uvek ne suočavaju ni sa postojanjem problema, a kamoli sa rešenjima. Dr Kajfež Bogataj istakla je da je svaka godina i svaki izbor od suštinskog značaja u ovom trenutku, s obzirom na to da se brzo približavamo tački bez povratka. Stoga je naglasila nužnost značajnog povećanja naših ambicija. Svest o tome da emisije ugljenika imaju svoju cenu mora biti univerzalna, te da svaka osoba i svaki sektor moraju preuzeti svoj deo odgovornosti. Adaptacija je sada imperativ, neizbežna i neophodna. Na kraju je pozvala na ulaganje u inovacije i istraživanje, te na transformaciju ekonomskog modela i modernizaciju industrijskih politika kako bi se odgovorilo na izazove koje donosi klimatska kriza.
Mirko Popović na početku svog izlaganja istakao je ključni značaj pravovremenog izveštavanja, ističući da kašnjenje u ovom procesu negativno utiče na razvoj politika, s obzirom na to da zastareli podaci ne omogućavaju adekvatno planiranje. Ukazao je da je vidljiv napretkom u uspostavljanju normativnog okvira za sprovođenje Zakona o klimatskim promenama, ali i podvukao da kašnjenje sa usvajanjem podzakonskih akata ima indikacije na primenu zakona. Ukazao je na nužnost komplementarnosti politika umesto njihovog sektorskog razdvajanja, te naglasio važnost povezivanja i uključivanja svih relevantnih aktera u procese donošenja i sprovođenja mera. Posebno je istakao potrebu da Nacionalni savet za klimatske promene omogući participativnost, otvori i stvori prostor za aktivno učešće zainteresovane javnosti u kreiranju i praćenju sprovođenja klimatske politike.
Popović je govorio o različitim nivoima na kojima organizacije civilnog društva mogu dati svoj doprinos, uključujući podizanje nivoa svesti, organizovanje neformalnih edukacija i sprovođenje inovativnih projekata.
Mirko Popović dodatno je naglasio potrebu za otvorenim konsultativnim procesom koji ne podrazumeva samo učešće u radnim grupama i naglasio važnost da ministarstva traže doprinos civilnog društva pre početka izrade dokumenata, potrebu da se ukinu diskriminatori kriterijumi za učešće u radnim grupama i insistirao na primeni jednakih standarda za sve. Istakao je da bi ovakav način rada podstakao relevantne organizacije i akademsku zajednicu da se uključe u procese. Takođe je kritikovao čest izostanak odgovora ministarstava na poslate komentare, naglašavajući da su dijalog i razmena argumenata ključni za postizanje napretka, jer je zadatak organizacija civilnog društva da uvek traže više i ambicioznije ciljeve. Popović se na kraju zahvalio svim učesnicima na doprinosu i najavio da će RERI i sledeće godine ponovo izraditi analizu sprovođenja Zakona o klimatskim promenama.
Dragana Radulović istakla je da su svi prisutni na zajedničkoj misiji, kao i da se Ministarstvo zaštite životne sredine trudi da uključi relevantne zainteresovane strane u proces izrade kako zakona, tako i strategija. Takođe je dodala da ministarstvo ceni napore civilnog društva, pohvalivši sveobuhvatnu analizu koja je urađena u najboljoj nameri, jer tvrdi da su i zaposleni u Ministarstvu svesni da Zakon o klimatskim promenama ima svojih mana. Gospođa Radulović naglasila je da zakon sada postoji kao osnova koja se može unapređivati zajedničkim naporima. Na pitanje o doprinosu civilnog društva, podvukla je ključnu ulogu koje organizacije civilnog društva imaju u podizanju nivoa svesti, zagovaranju ambicioznijih ciljeva i kontrole, kao i pružanju inovativnih predloga.
Bojan Gajić istakao je nužnost podizanja nivoa svesti lokalnih samouprava, njihovo aktivno uključivanje u procese i upoznavanje sa njihovim obavezama. Kao ilustraciju, istakao je primer uvođenja energetske efikasnosti, kada su se lokalne zajednice aktivno angažovale nakon što su započele kontrolne aktivnosti Ministarstva. Gospodin Gajić je sa prisutnima podelio svoje uverenje da će se lokalne zajednice angažovati kada se krene sa implementacijom strateških dokumenata, ali i naglasio važnost sticanja njihovog poverenja, tj. da je važno da građani veruju da će obećano biti ostvareno, te da će njihov doprinos biti priznat. Takođe je informisao učesnike da ljudi na lokalnom nivou nisu upoznati sa svim dostupnim sredstvima finansiranja, kao i da imaju nedostatak kapaciteta za izradu i sprovođenje projekata koji se finansiraju iz fondova EU. Na kraju je zaključio da moramo biti svesni klimatske hitnosti, jer smo već u zaostatku.
Dr Ivan Simić istakao je ključne aspekte napretka u ovoj oblasti, naglašavajući da je za to neophodno usklađivanje regulative kako vremenski, tako i hijerarhijski. Podvukao je važnost donošenja strategija u skladu sa nacionalnim i lokalnim potrebama, ističući potrebu za meta sistemom za usaglašavanje strateških dokumenata, poput GIS sistema koji efikasno koordinira prostorne i vremenske aspekte. Dr Simić je insistirao na neophodnosti da se gradovi razvijaju sistemski, kao i da se mora stati na put nesistemskom delovanju. On je takođe istakao da je važno da projekti budu transparentni u okviru zakonskog sistema, suprotstavljajući se donošenju lex specialis-a za potrebe određenih projekta, jer to podriva sistem. Kao primer dobre prakse, naveo je pilot projekte u urbanističkom planiranju koji mogu biti rezultat participativnog procesa, pokazujući kako do promena može doći „odozdo na gore“. Dodatno je naglasio važnost kontrole planova i implementacije, kako bi se osiguralo da sredstva budu adekvatno iskorišćena.
Događaj je organizovan u okviru projekta Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.