Uprkos jasnim dokazima da ključna energetska postrojenja u Srbiji godinama rade bez integrisanih dozvola (IPPC dozvola), Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ponovo je donelo rešenje kojim se odbacuje RERI-jeva prijava za privredni prestup protiv Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije i odgovornih lica.
Rad bez dozvola i nakon isteka zakonskog roka
EPS-ove termoelektrane Kostolac A, Nikola Tesla A i B, kao i toplana Vreoci Kolubara Prerada, po zakonu su bile dužne da do kraja 2024. godine pribave integrisane dozvole, odnosno dozvole kojima se objedinjeno uređuju uslovi rada velikih industrijskih postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi ili životnu sredinu, uključujući kontrolu emisija, mere zaštite životne sredine, monitoring, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.
Pored navedenih postrojenja, prijava se odnosila i na termoelektrane Morava i Kolubara, koje, iako nisu bile obuhvaćene poslednjim javno dostupnim spiskom Ministarstva, po samom zakonu i dalje podležu istoj obavezi. Posebno smo ukazali da korišćenje tzv. „opt-out“ režima nije značilo trajno oslobađanje od obaveze pribavljanja integrisane dozvole. Naprotiv, taj režim je omogućavao samo ograničen nastavak rada do isteka 20 000 radnih sati, dok su neka postrojenja nastavila sa radom i nakon isteka tog režima, pravdajući to potrebom očuvanja energetske stabilnosti.
RERI je još 2021. godine podneo prijavu zbog rada navedenih termoelektrana bez integrisanih dozvola, ukazujući da je rok za njihovo pribavljanje istekao 31. decembra 2020. godine. Ta prijava je odbačena nakon što je krajem 2021. godine izmenama zakona rok za pribavljanje integrisanih dozvola produžen do kraja 2024. godine. Važno je naglasiti da je EPS još 2013. godine podneo zahteve za izdavanje integrisanih dozvola za pojedina postrojenja, ali da nakon što je Ministarstvo zaštite životne sredine zahtevalo dopunu dokumentacije, u tim postupcima nije bilo suštinskog pomaka duže od sedam godina.
Iz najnovije odluke o odbacivanju prijave sledi da je EPS nove zahteve za pojedina postrojenja podneo tek krajem 2023. i početkom 2024. godine. Nakon toga, Ministarstvu su bili potrebni meseci da od EPS-a zatraži izjašnjenje o tehničkim pitanjima, odnosno pojašnjenje da li podnete zahteve treba tretirati kao nove zahteve ili kao zamenu prethodno podnetih zahteva, nakon čega je Ministarstvo tražilo dodatne dopune dokumentacije, dok je EPS istovremeno zahtevao produženje rokova za njihovo dostavljanje. Na taj način su postupci nastavljeni i tokom 2025. godine, uprkos tome što je zakonski rok za pribavljanje dozvola istekao 31.12.2024.
„Komplikovane procedure“ umesto odgovornosti - niko nije kriv?
Iz odluke Tužilaštva proizlazi da Ministarstvo zaštite životne sredine godinama održava ove postupke u stanju administrativne beskonačnosti. Činjenica da integrisane dozvole za pojedina postrojenja nisu izdate više od decenije, za Tužilaštvo nije predstavljala dokaz ozbiljnog problema u primeni zakona, već posledicu „komplikovanih procedura“. Umesto da ovakvo stanje bude razlog za utvrđivanje odgovornosti, ono se praktično normalizuje i tretira kao uobičajeno funkcionisanje sistema.
Tužilaštvo je upravo tu institucionalnu neefikasnost prihvatilo kao argument za odbacivanje prijave, oslanjajući se pritom na iskaz generalnog direktora EPS-a da Ministarstvo traži dopune dokumentacije, da su postupci u toku, kao i da „ne može da se izjasni ko bi mogao da bude odgovoran za eventualni privredni prestup“. Uprkos tome, dok građani udišu štetne nusprodukte rada termoelektrana, tužilaštvo nije našlo za shodno da po službenoj dužnosti ispita odgovornost za činjenicu da velika energetska postrojenja godinama rade bez dozvola koje zakon izričito zahteva.
Ovakva odluka šalje opasnu poruku da je poštovanje standarda zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi u Srbiji opciono, kao i da administrativni postupci koji bi trebalo da obezbede primenu zakona, mogu poslužiti kao štit od odgovornosti za dugogodišnje nezakonito funkcionisanje postrojenja, i to po principu „postupak je još u toku“ i „fali još jedan papir“.