Početkom ovog meseca, Parlament Republike Srpske usvojio je amandmane predložene na Zakon o upravljanju otpadom ( “Zakon”), čiji je inicijalni tekst usvojen 2013. godine. Amandmani su usvojeni po hitnoj proceduri, što je izazvalo reakcije zainteresovane javnosti, kao i nevladinih organizacija, ispitujući razloge zbog kojih je procedura usvajanja Zakona sprovedena po skraćenoj proceduri.
Predlagači Zakona obrazložili su da je cilj usvojenih amandmana uskladjivanje sa Direktivnom EC 2008/98,što bi konačno trebalo da dovede do usvajanja Nacionalnog plana za upravljanja otpadom, umesto do sada postojećih i propisanih pojedinačnih planova. Nacionalni plan bi trebalo da sledi ciljeve utvrđene Strategijom upravljanja otpadom za period 2017-2026.
Naime, krajem decembra 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo je da je u okolini Obrenovca pronađeno 20 tona opasnog otpada. Analize urađene u Institutu Vinča pokazale su da se u buradima nalazio opasan organski otpad, među kojima su benzen, toluen i ksilen.
Pored toga, još jedan razlog za izmenu postojećeg Zakona jeste i utvrđivanje kvota za obračun naknade za zagadjivače koji se bave ispuštanjem ambalažnog otpada, na osnovu načela “zagadjivač plaća”. Naime, 20.12.2017. godine Ustavni sud je pojedine odredbe Zakona o upravljanju otpadom i prateće propise proglasio neustavnim, iz razloga što nisu bili u skladu sa Ustavom Republike Srpske. Navedena odluka Ustavnog suda je poništila do tada važeću Odluku o koeficijentima za obračun naknade za opterećivanje životne sredine ambalažnim otpadom i ciljevima upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom za 2015. i 2016. godinu. U obrazloženju svoje odluke Ustavni sud je naveo da se parametri za izračunavanje pomenute naknade trebaju odrediti zakonom, a ne podzakonskim aktimi, odnosno da ih ne propisuje Vlada uredbom, već da isti treba da budu određeni od strane Parlamenta, imajući u vidu da je naknada javni dohodak, te kao takva treba biti regulisana zakonom.