U petak 6. oktobra održana je javna prezentacija preporuka tematske radne grupe „Energetika“ Foruma civilnog društva u okviru Berlinskog procesa 2023.
Na javnoj prezentaciji učestvovale su organizacije civilnog društva iz Srbije i regiona, stručnjaci iz oblasti energetike i klimatskih promena, predstavnici Energetske zajednice, Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koordinirao je rad tematske grupe „energetika“ i pripremio dokument sa preporukama za donosioce odluka na nivou EU, Energetske zajednice i zemalja Zapadnog Balkana.
Mirko Popović iz RERI-ja istakao je da je potrebno da preporuke ne dođu samo do uha već i do stola donosilaca odluka. Za uspeh konsultacija u okviru Foruma civilnog društva važno je da donosioci odluka pruže odgovor na preporuke, odnosno, da se ishodi konsultacija u okviru Berlinskog procesa prepoznaju u javnim politikama, regulatornim i strateškim dokumentima.
Ključna preporuka tematske grupe odnosi se na jačanje vladavine prava i uloge EU i nacionalnih parlamenata u kreiranju pravnog i političkog okvira za pravednu i inkluzivnu energetsku tranziciju. Neophodno je obezbediti delotvoran odgovor na izazove u primeni Ugovora o osnivanju energetske zajednice, neusklađenosti u regulatornom okviru i implementaciji Ugovora na nivou zemalja Zapadnog Balkana. Neusklađenost sa preuzetim obavezama ostavlja posledice na stanje životne sredine, ljudskih prava i konkurentnosti ekonomija Zapadnog Balkana. Zbog toga je neophodno obezbediti odgovarajuće mehanizme za prevenciju nedozvoljene državne pomoći, zagađenja životne sredine i kršenja ljudskih prava u vezi sa proizvodnjom električne energije iz uglja.
U nastupajućem periodu, pre produženja, odnosno izmena Ugovora o Energetskoj zajednici, potrebno je da Evropska komisija obezbedi izradu izveštaja o sprovođenju Ugovora koji će biti predstavljen EU Parlamentu i Savetu. Izveštaj bi trebalo da sadrži analizu uočenih problema i opcija za njihovo prevazilaženje.
Pored nesumnjivog doprinosa koji je Energetska zajednica dala integrisanju energetskih tržišta zemalja Zapadnog Balkana sa tržištem EU potrebno je nastaviti rad u pravcu održivog i sistematskog povezivanja tržišta Zapadnog Balkana sa EU sistemom trgovine emisijama (EU ETS) uz obezbeđivanje predvidljivih izvora finansiranja za dekarbonizaciju elektro-energetskog sistema i napuštanje proizvodnje električne energije iz uglja. Uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte predstavlja neophodan preduslov. Pitanje uspostavljanja sistema trgovine emisijama ili taksi na emisije ugljen dioksida je, između ostalih, pitanje trgovinskih odnosa EU i zemalja koje sa EU imaju potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zbog čega je neophodno angažovanje svih institucija koje su uključene u proces pristupanja EU.
Pravedna i inkluzivna energetska tranzicija podrazumeva sveobuhvatnu intervenciju u pravcu iskorenjivanja energetskog siromaštva koje usporava dekarbonizaciju i ekonomski razvoj i ugrožava zdravlje i dobrobit građana. Decentralizacija, demokratizacija i demonopolizacija energetskog sektora ključni su preduslovi za suzbijanje energetskog siromaštva.
Javna prezentacija u Beogradu prethodila je završnoj konferenciji Foruma civilnog društva koja će se održati na Samitu lidera u Tirani, 14. i 15. oktobra.
