Energetska budućnost Srbije
Konferencija Zeleni razgovori − Energetska budućnost Srbije, održana je 26. marta 2024. godine u Beogradu, u organizaciji Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kao završni događaj projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju: Uključi se!“, koji RERI sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu. Zelenim razgovorima prisustvovao je veliki broj stručnjaka iz oblasti energetike, predstavnika državnih institucija, akademskih ustanova, međunarodnih organizacija i institucija, diplomatskog kora, kao i lokalnih organizacija civilnog društva koje su takođe učestvovale u ovom projektu.
Ova konferencija bila je prilika da se sumiraju rezultati postignuti tokom sprovođenja projekta koji je trajalo od decembra 2022. godine do aprila 2024. godine, kao i da se razmene iskustva i razgovara o budućim planovima sa lokalnim partnerima. Na događaju su predstavljene dve nove publikacije Analiza Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Analiza Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, koje su izrađene u okviru ovog projekta. Učesnici konferencije imali su prilike da iz prve ruke, od autora ovih izveštaja, čuju glavne zaključke i sugestije koje su proistekle iz analiza, kao i da sa njima porazgovaraju o energetskoj budućnosti Srbije. U okviru dva panela o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, pored autora publikacija Jovana Rajića iz RERI-ja i Aleksandra Macure iz RES fondacije, učestvovali su Slobodan Jerotić, stručnjak za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju, Adrijana Ranđelović, energetska menadžerka iz Vlasotinca, Rade Mrdak, savetnik ministra za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije, Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine i Miloš Laković, partner u Advokatskoj kancelariji Moravčević Vojnović i Partneri, u saradnji sa Schönherr-om.
Panelisti su istakli važnost veze između energetske efikasnosti i energetskog siromaštva, potrebu za praćenjem ušteda, značaj nadzora nad tržištem i doprinos energetske efikasnosti energetskoj sigurnosti i bezbednosti. Naglašeno je da Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije predstavlja unapređenje prethodnog zakona, ali da se ne primenjuje u potpunosti. Posebno su istakli važnost socijalnog aspekta i pristupa javnim pozivima i konkursima, imajući u vidu da oni trenutno nisu dostupni najugroženijim grupama stanovništva. Govorilo se o značaju i različitim mehanizmima regulisanja tržišta, poput eko dizajna i energetskog označavanja proizvoda. Takođe je skrenuta pažnja na značaj informisanja građana o energetskim opcijama za uštedu, kao i na istaknutu ulogu koju energetske zadruge imaju u edukaciji i podizanju svesti o energetskoj efikasnosti. Zaključeno je da se usvajanjem zakona neće rešiti ključni problemi, već da su za to potrebni dobra javna politika, pravilno usmeravanje novca, promena tehnologiju ili promena ponašanja.
U okviru panela o obnovljivim izborima energije, panelisti su istakli činjenicu da je usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije Republika Srbija, po prvi put, posebnim propisom, uredila pitanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Na ovaj način je, u najvećem delu, u naše zakonodavstvo transponovana Direktiva o promovisanju korišćenja energije iz obnovljivih izvora (tzv. RED II Direktiva), a sve u sklopu procesa usklađivanja normativnog okvira sa zakonodavstvom Evropske unije. Istaknuto je da kontekst u kom je zakon usvojen predstavlja korak u pravom smeru, jer se na ovaj način redefiniše ceo ekonomski, a ne samo energetski sektor. Takođe je podvučeno da je usklađenost sa RED II Direktivom na zadovoljavajućem nivou, ali da tempo usklađivanja i usvajanja podzakonskih akata mora biti brži, kao i da se moraju izmeniti i drugi zakoni koji takođe direktno utiču na ovu oblast. Panelisti su stavili zamerku na nedostatak strateškog opredeljenja i konkretnih strateških odluka koje bi predstavljale osnov za sprovođenje zakona. Autor analize istakao je kao problematičan položaj strateškog partnera, prilikom čijeg se izbora i sprovođenja javnog poziva suspenduje primena postojećeg pravnog okvira, konkretno propisa kojima se uređuje postupak javne nabavke i propisa kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo. Izazovi se takođe ogledaju u nedostatku informacija u vezi sa kupcima-proizvođačima, visokim troškovima za kupce-proizvođače i nepredvidivosti obnovljivih izvora energije. Stoga je, na karaju, podvučena potrebu za inovacijama i kombinovanjem različitih opcija kako bi se pronašao odgovarajući tempo u ostvarivanju energetske tranzicije.
Učesnici konferencije istakli su značaj ovakve vrste događaja koja podstiče dijalog, razmenu mišljenja i iskustava, koja je jednako značajna stručnoj javnosti, donosiocima odluka i civilnom sektoru.
Događaj je organizovan u okviru projekta Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.