1. Uvod
U toku je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana za projekat ,,Beograd na vodi’’ koji se sprovodi po skraćenoj proceduri u trajanju od 15 (petnaest) dana, uz obrazloženje da je reč o ,,manjim izmenama i dopunama’’. Međutim karakter predloženih izmena ukazuje na to da su zakonski kriterijumi koji se moraju zadovoljiti kako bi se utvrdilo da je reč o manjim izmenama i dopunama grubo prekršeni. Brojni su problemi koji proizlaze iz ovakvog načina sprovođenja procedure javnog uvida, međutim daleko je problematičniji sam sadržaj izmena i dopuna kojim se u velikoj meri suspenduju načela planiranja i uređenja prostora na štetu javnog interesa.
Pre nego se upustimo u suštinu problema, podsetimo na to da je uloga prostornog i urbanističkog planiranja upravo u tome da zaštiti javni interes i obaveže investitora na poštovanje određenih standarda, a sve u cilju da se podstakne održivi ekološki, ekonomski, socijalni i kulturni razvoj.
Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja složeni su proizvodi koji precizno uređuju i kontrolišu prostorne aspekte, propisuju i raspoređuju aktivnosti i način komunikacije aktera u prostoru koji uređuju. Oni predstavljaju dokumente razvojnih politika za čije donošenje odgovorni su organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja, i kao takvi ne smeju biti podređeni privatnom interesu – naročito u situaciji kada je predmet uređivanja projekat ,,od značaja za Republiku Srbiju’’.
2. Nezakonitost sprovođenja procedure
4) planski dokument menja i dopunjuje na način da se planskim rešenjima smanjuju kapaciteti u okviru planiranih namena površina;
5) na obuhvatu planskog dokumenta ne povećavaju ukupni planirani granični kapaciteti komunalne infrastrukture, ne povećavaju urbanistički parametri, odnosno da izmene i dopune neće imati uticaj na socijalnu infrastrukturu i planirane saobraćajne kapacitete;
Kako je navedeno u uvodu ovog teksta, javni uvid u Nacrt izmena i dopuna sprovodi se po skraćenoj proceduri u trajanju od 15 dana (od 12. Novembra do 26. Novembra 2021. godine). Skraćenom procedurom, osim upola kraćeg roka trajanja javnog uvida, obrađivač plana takođe je oslobođen obaveze sprovođenja ranog javnog uvida. Razlog ovako drastičnom smanjenju učešća javnosti i ubrzavanjem procedure mora biti opravdan i jedino je prihvatiljiv za slučajeve ,,manjih izmena i dopuna’’.
Šta se podrazumeva pod pojmom manjih izmena i dopuna, precizno je definisano članom 72. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja (“Službeni glasnik RS“, broj 32/19.) (,,Pravilnik”). gde je u stavu 1, u tačkama 4 i 5 propisano da se u slučaju manjih izmena i dopuna:
Predmetnim planom predviđena je preraspodela namena određenih površina, dok je ukupan udeo javnih zelenih površina smanjen na račun proširenja površina namenjenih stanovanju i komercijalnim sadržajima. Izmenama i dopunama na više od polovine planskog obuhvata povećana je maksimalna visina objekata, dok su urbanistički parametri poput indeksa izgrađenosti i spratnosti objekata izbrisani. Takođe, tekstualnim i grafičkim delom izmena i dopuna uvedeni su i delovi trasa dve planirane linije beogradskog metroa kao i tri metro stanice – Sajam, Mostar i Savski trg čime su bitno prošireni postojeći saobraćajni kapaciteti u obuhvatu plana. Sve ovo jasno ukazuje da karakter izmena i dopuna nije u skladu sa pomenutim zakonskim kriterijumima definisanih Pravilnikom i da je sprovođenje skraćene procedure u ovom slučaju nezakonito.
Pored neosnovanih restrikcija koje se odnose na učešće javnosti, ni i obaveza sprovođenja javne prezentacije Nacrta nije ispunjena u skladu sa zakonom. Naime, javna prezentacija je zakazana i održana svega 4 (četiri) dana pre isteka javnog uvida, dok je zakonom propisan termin najkasnije 10 (deset) dana pre isteka javnog uvida.
Uzimajući u obzir da je prostor koji predmetni plan uređuje jedno od najznačajnijih gradskih područja, smešteno na savskom priobalju u neposrednoj blizini istorijskog gradskog jezgra, kao i činjenicu da se planski akt donosi za projekat od značaja za Republiku Srbiju, nejasan je i neprihvatljiv stepen netransparentnosti čitavog postupka u kojem zainteresovana javnost nije dobila priliku da se blagovremeno i adekvatno informiše o nacrtu izmena i u skladu sa tim uputi primedbe i komentare nadležnom organu.
3. Problematika sadržine izmena i dopuna
Većina izmena koje se predlažu Nacrtom tiču se poglavlja kojima se u okviru posebnih urbanističkih celina, blokova i zona propisuju ,,pravila uređenja i građenja’’. U zavisnosti od karaktera izgradnje koja se predviđa u određenoj zoni važećim prostornim planom precizno su određeni urbanistički parametri koji se moraju ispoštovati prilikom budućeg izvođenja objekata. Među najvažnijim urbanističkim parametrima kojima se reguliše gabarit objekta jesu stepen zauzetosti parcele, indeks izgrađenosti, spratnost i maksimalna visina objekata.
Za svaku od urbanističkih celina, blokova i zona koje su predmet izmena i dopuna u potpunosti su izbrisani indeks izgrađenosti (količnik ukupne razvije građevinske površine objekata i površine bloka) i spratnost objekata (maksimalni dozvoljeni broj spratova u objektu). Ovaj podatak posebno je zabrinjavajuć ukoliko se uzme u obzir i činjenica da je na više od polovine teritorije obuhvata prostornog plana (19 od 31 blokova) drastično povećana maksimalna dozvoljena visina objekata koja u čak 10 blokova sa postojećih (22, 60, 80, itd.), sada doseže visinu od 100m.
Predmetne izmene i dopune prema tvrdnjama predstavnika obrađivača, predlažu se kako bi se “otklonile poteškoće u sprovođenju postojećeg plana” (odnosno izvođenju projekta) i zaobišle pojedine kontradiktornosti uočene u važećem prostornom planu. Međutim, umesto profesionalnog i odgovornog pristupa planiranju kojim bi se uz poštovanje zakonskih propisa i regulativa kao i načela struke došlo do adekvatnog rešenja, odlučeno je da se gotovo od svih, po investitora ograničavajućih faktora, odustane. Ova ograničenja poništena su i u pogledu faznosti realizacije projekta, budući da je omogućeno funkcionisanje svake od faza realizacije nezavisno od onih koje slede u kasnijem periodu.
Pored zanemarivanja urbanističkih parametara, uklanjaju se i brojne druge odrednice koje važeći plan precizno definiše, a među kojima su: tabela bilansa površina, tabela kapaciteta predškolskih ustanova, pozicija osnovne škole OŠ2, pozicija kombinovane dečije ustanove KDU3, pozicija kombinovanog objekta zdravstvene i socijalne zaštite, pozicija parka kod novog pešačkog mosta, kao i brojni drugi podaci poput kapaciteta i položaja parkinga…
Iz svega gore navedenog jasno je da je reč o vrlo fleksibilnom i neodređenom planskom aktu kojim je investitor projekta za čije potrebe je plan usvojen lišen brojnih ograničenja. Ukupni obim izgradnje na planskom obuhvatu (,,BRGP’’- bruto razvijena građevinska površina) ostao je ograničen na 1.857.748,00 m2, međutim sa izostavljanjem ostalih, a gore navedenih urbanističkih parametara stvara se veliki rizik po prekoračenje ove brojke. Usvajanjem ovakvih izmena i dopuna, izdavanje lokacijskih uslova i građevinskih i upotrebnih dozvola u postupku objedinjene procedure bio bi daleko složeniji.
Sve i da se pretpostavi da je pomenuti idealni scenarijo moguće ostvariti, činjenica je da BRGP nije jedini validni urbanistički parametar kojim se definiše ukupan obim izgradnje, budući da on predstavlja ukupnu bruto površinu svih korisnih etaža u osnovi i na tu vrednost ne utiče visina objekta. Uzmimo za primer objekte identičnih osnova i spratnosti od 10 etaža gde je objekat A sa visinom etaže od 3m ukupno visok 30m dok je objekat B sa visinom etaže od 5 m ukupno visok 50m. Evidentno je da se obim izgradnje objekata navedenih u primeru drastično razlikuje iako im je vrednost BRGP-a ista.
Ovako postavljenim planskim rešenjima suspenduju se brojni mehanizmi kontrole nad transformacijom prostora i otvara se mogućnost zloupotrebe propisa u cilju daleko intenzivnijeg obima izgradnje. Pozicije objekata, njihova visina, spratnost kao i brojne druge karakteristike gotovo su u potpunosti podređene volji investitora kojem je otvorena mogućnost da na račun uzurpiranja javnih površina i ugrožavanja javnog interesa nesmetano ostvaruje svoje namere.
3.1. Smanjenje udela zelenih površina
Udeo javnih zelenih površina unutar planskog obuhvata predloženim izmenama i dopunama značajno se umanjuje na račun površina namenjenih stanovanju i komercijalnim sadržajima.
Procenat minimalne površine pod vegetacijom u okviru definisanih javnih zelenih površina smanjen je za Centralni park (P2) sa 75% na 50%, za Park kod novog pešačkog mosta (P3) sa 70% na 50% a za Skver SK1 – sa 60% na 40% dok je za Skver- SK2 sa minimalnih 50% ozelenjenih površina – dozvoljeno se da površina skvera bude 100% popločana. Dodatno broj planiranih zaštitnih pojaseva (ZP) na planskom području smanjen je sa 9 na 7.
Brisanjem tabele bilansa površina iz tekstualnog dela plana, kao i neucrtavanjem 2 od 7 planiranih zaštitnih pojaseva zelenila u grafički prilog ,,planirana namena površina’’ upitno je hoće li i ovako umanjen stepen zastupljenosti zelenila biti primenjen prilikom implementacije planskih rešenja.