IPPC Zakon: Zakon po meri industrije ili mehanizam zaštite životne sredine
U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (IPPC), RERI je podneo niz primedbi sa ciljem da se osigura stvarna kontrola industrijskog zagađenja i spreči samovolja nadležnih organa.
Integrisana dozvola je najvažniji mehanizam kontrole za najveće zagađivače (poput termoelektrana, železara i hemijskih postrojenja). Ipak, predloženi nacrt ostavlja previše “sivih zona” koje operaterima omogućavaju da izbegnu odgovornost, a građanima uskraćuju pravo na informacije.
Šta smo zahtevali?
- Kraj proizvoljnog tumačenja pojma „nacionalne bezbednosti“ Svedoci smo prakse da se podaci o zagađenju vazduha ili zemljišta kriju od građana pod izgovorom državne tajne ili projekata od nacionalnog značaja. RERI zahteva da se zakonom jasno propiše: podaci o emisijama i stanju životne sredine ne mogu se smatrati ugrožavanjem nacionalne bezbednosti. Zdravlje građana je temelj bezbednosti, a ne razlog za tajnost.
- „Zagađivač plaća“ – nema dozvole bez nultog stanja Izveštaj o početnom stanju zemljišta i podzemnih voda je ključan dokaz ako dođe do akcidenta ili zagađenja. Predložili smo da:
- Uzorkovanje vrši isključivo akreditovana laboratorija uz obavezno prisustvo inspektora.
- Agencija za zaštitu životne sredine vrši centralizovanu kontrolu ovih izveštaja.
- Ukoliko operater nema odobren izveštaj, primenjuje se pretpostavka da je lokacija bila čista, što znači da je operater dužan da je vrati u prvobitno stanje o svom trošku.
- Stvarno, a ne formalno učešće javnosti Trenutni rokovi od 15 dana za analizu kompleksne dokumentacije od više stotina stranica su nerealni. Zahtevamo:
- Produženje roka na 30 dana za uvid javnosti.
- Jasno priznavanje statusa stranke u postupku udruženjima koja štite javni interes, u skladu sa Aarhuskom konvencijom i Zakonom o opštem upravnom postupku.
- Procena kumulativnog uticaja Zagađenje se ne sme posmatrati izolovano. Tražimo da se pri izdavanju dozvole obavezno proceni zajednički uticaj svih postojećih i planiranih izvora zagađenja na određenom području, a ne samo uticaj jednog postrojenja.
Zašto je ovo važno? Bez preciznih pravila, integrisana dozvola postaje samo “papir” koji legalizuje zagađenje. Naš cilj je da zakon postane brana samovolji, a da institucije preuzmu odgovornost za nadzor nad najvećim industrijskim kompleksima u Srbiji.