Nevladine organizacije RERI i Ministarstvo prostora su nakon jučerašnje rasprave o izmenama Zakona planiranju i izgradnji, danas izašle sa primedbama i predlozima unapređenja Zakona. Kako navode, Zakon je okrenut interesima investitora i olakšavanju dolaska do građevinske dozvole.

Navode da se favorizovanje privatnog interesa na uštrb javnog vidi u predlogu da se kao stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole prepoznaje samo investitor. “Ovo rešenje je protivustavno, jer u procesu izdavanja građevinskih dozvola mora postojati prostor za zaštitu javnog interesa i drugih stranaka, kao što su  građani, tužilaštvo i druge javne institucije – kako je moguće da je nekom palo na pamet da ovako restriktivno tumači pojam stranke u postupku?”, pita se Mirko Popović iz organizacije RERI.

Ove olakšice su, između ostalog, planirane izmenama Zakona kroz digitalnu platformu E-prostor.

“To znači da investitor lakše i brže dobija dozvolu za izgradnju, recimo, zgrade od pet spratova na parceli gde je važećim planom dozvoljena zgrada do tri sprata”, navodi urbanistkinja Božena Stojić iz organizacije Ministarstvo prostora.

Dok sa jedne strane državna sekretarka Damnjanović tvrdi da je neophodno omogućiti bržu i lakšu proceduru i uslove za investitore, pri čemu treba iz Zakona izbaciti sve “represivne odredbe”, ove organizacije predlažu set preporuka za unapređenje učešća javnosti u izradi planova. 

Predlog je da se uvede više prilika za učestvovanje javnosti, kao i više oblika učešća. Takođe, da se javni uvidi i javne rasprave održavaju van radnog vremena; da se odluke Komisije za planove donose javno; i da se uvede sažeti prikaz plana koji se objavljuje uz plan kako bi se javnosti olakšalo razumevanje planova. Posebno je važno da sva dokumenta nastala tokom izrade planova budu javno dostupna.

Još jedna izmena zakona je posebno zanimljiva, a to je uvođenje glavnog državnog urbaniste, agencije za prostorno planiranje i državne komisije za planove. Organizacije u primedbama navode da uvođenje novih organa nije samo po sebi loše, ali da je potrebno razjasniti šta je u čijoj nadležnosti.

“Kada nemamo jasnu podelu nadležnosti, otvara se prostor da nešto bude prekontrolisano, a nešto ne i da za to niko ne snosi odgovornost. Naš predlog je da se prošire ovlašćenja urbanističkog inspektora, da on može da kontroliše rad Komisija za planove. Takođe, moramo imati precizan kriterijum za izbor članova Komisije, a ne kao što sada stoji u Zakonu, da su to ugledni stručnjaci”, kaže Stojić.

Trenutna zakonska praksa je takva da je glavni gradski urbanista ujedno i predsednik Komisije za planove, što znači da može da pokreće izradu planova i izrađuje idejna rešenja. Nakon toga, plan odlazi stručnoj komisiji, na čijem čelu je ponovo – on. Ta ista komisija odbacuje primedbe javnosti i šalje plan na usvajanje. Predlog organizacija je da glavni gradski urbanista ne može biti član Komisije za planove.

Iz organizacije RERI ističu da ovaj Zakon mora biti usklađen sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, te je preporuka da se ne propusti ova prilika za usaglašavanje ovih zakona. 

Poslednje, ali ne najmanje važno, organizacije ističu da su izmenama zakona predviđene promene u oblasti usklađenosti planova koje nisu prihvatljive, jer imaju dalekosežne posledice na sistem planiranja i sam prostor. Predložena usklađenost planova ostavlja slobodu tumačenja, pa tako se može smatrati da se u gradovima može graditi bez usvojenih strateških planova kao što je to Generalni urbanistički plan (GUP). Dodatno Prostorni plan područja posebne namene postao bi još češće korišćen alat za ad hoc prostorne intervencije koje sprovodi Vlada na osnovu nejasno utvrđenog interesa Republike Srbije.

ostanite toku

Prijavite se za naše objave:

Some description text for this item

RERI je nevladina i neprofitna organizacija, osnovano radi realizacije ciljeva u oblasti zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa.

© 2023 RERI – Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu | Sva prava zadržana

Na vrh