Planiranje i izgradnja korupcije – borba protiv korupcije, kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda u urbanističkom i prostornom planiranju
Nova planska praksa, Ministarstvo prostora i RERI održali su u petak, 18. marta u Medija centru konferenciju za medije na temu Reforme prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji. Fokus konferencije bio je dokument javne politike Predlog koncepta politike o reformi e-Prostora kojim je planirana temeljna izmena matrice plansko-urbanističke prakse i zakonodavnog okvira, sve u cilju digitalizacije rada učesnika u planskom sistemu. Ana Graovac (NPP), Iva Čukić (MP) i Mirko Popović (RERI) izneli su pred zainteresovane građane, stručnjake i medije zaključke o dokumentu i preporuke za njegovo unapređenje nastale nakon pažljive analize objavljenih dokumenata.
Na početku konferencije Popović je skrenuo pažnju da je juče, u toku trajanja same javne rasprave, predlog koncepta politike nestao sa veb sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na taj način, a iz nepoznatih razloga, Ministarstvo je uskratilo građanima mogućnost da se uključe i učestvuju u raspravi o ovom dokumentu. Popović je skrenuo pažnju da je uklanjanje dokumenta sa veb sajta, što praktično znači prekidanje javne rasprave, jako loša poruka na samom početku digitalizacije procedure izrade i sprovođenja planskih dokumenata, kao i čitavog sistema prostornog i urbanističkog planiranja.
Uvijen u ovu ideju digitalizacije predlog koncepta politike eksplicitno predlaže izmenu pravnog okvira participacije kako bi se učešće u participativnim procedurama omogućilo samo onim “organizacijama civilnog društva i pravnih lica i građana koji imaju poseban interes za konkretan planski dokument (npr. ako su prijavili adresu na toj teritoriji ili na istoj imaju imovinski ili poslovni interes)”. “To predstavlja poseban problem kada se radi o planovima za oblast gde niko ne živi, poput Kalemegdana ili Košutnjaka, gde se neobuzdano gradi u svrhu privatnog interesa”, kako je naglasila Čukić.
Postupak izrade predloga dokumenta sproveden je suprotno odredbama Zakona o planskom sistemu, a posebno u delu koji se odnosi na organizovanje širokog kruga konsultacija o formulaciji rešenja iz dokumenta. U ovaj proces nisu uključeni predstavnici zainteresovanih strana i ciljnih grupa, posebno onih koje se intenzivno bave analizom i unapređenjem okvira za uključivanje građana u procese donošenja odluka o oblikovanju životne sredine, zbog čega se i sam dokument zasniva isključivo na analizi stanja iz ugla javne uprave, a ne i građana na čije živote ove promene imaju najveći uticaj. Graovac je nakon ovoga upozorila da “bez prethodno urađene analize efekata koje sprovođenje postojećih planova ima na prostor, društvo, ekologiju, ekonomiju, svaka reforma biće proizvoljna”.
Iako je reforma sistema prostornog urbanističkog planiranja opravdan i neophodan proces kojim će se brojne birokratske barijere i smetnje u sistemu planiranja i uređenja prostora zaobići, ovim dokumentom predlaže se niz rešenja koja usložnjavaju postojeće probleme i velika su pretnja zaštiti javnog interesa. Ti problemi su pre svega rezultat odsustva međusektorske povezanosti i isključenja brojnih relevantnih aktera iz procesa izrade dokumenta, što je za posledicu imalo vrlo nezadovoljavaću analizu postojećeg stanja, utvrđenje metodologije izrade ovog koncepta i gotovo potpuno odsustvo analize efekata koji će uslediti primenom ovog akta.
“Smatramo da su digitalizacija i reforma prostornog i urbanističkog planiranja neophodni, ali je pre svega važno kritički preispitati rešenja iz ovog dokumenta koja sužavaju prostor za učešće javnosti i probleme participacije sagledati iz ugla uprave, ali i iz ugla građana. Teme od javnog interesa potrebno je kroz postupak izrade planskih dokumenata otvoriti za javnost i kroz njeno učešće obezbediti kritičko sagledavanje sukobljenih interesa i stvarnih potreba. Oslabljena administracija koja trpi konstantne pritiske manifestovane kroz spregu politike i privatnog kapitala upravo kroz transparentnost i učešće može zaštititi javni interes i integritet struke”, zaključili su govornici i izneli da u narednom periodu očekuju od nove Vlade da otvori širi dijalog i konsultacije o reformi prostornog i urbanističkog planiranja, koji uključuje sve zainteresovane strane, a javnosti omogućava da ostvari pravo na učešće i tako doprinese reformi i zaštiti javnog interesa.
Primedbe, predloge i sugestije na Koncept politike možete naći ovde.
Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji.
Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.