RERI podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Vlade kojim se potvrđuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar
Postupak određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar pratili su značajni i brojni propusti nadležnih organa i nosioca projekta. Više od šest meseci nakon što smo podneli žalbu, Vlada je potvrdila odluku Ministarstva zaštite životne sredine navodeći niz kontradiktornih i netačnih informacija.
“Rešenje Vlade ne izgleda kao ozbiljan pravni akt najvišeg organa izvršne vlasti, već kao nevešto napisani promotivni pamflet kojem Vlada na sve načine pokušava da opravda odluku Ministarstva zaštite životne sredine i zahtev Rio Tinta”, ukazuje Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja.
Pored nedostataka u postupku na koje je prethodno ukazivano, RERI je u tužbi naročito istakao sledeće nezakonitosti:
1. Izvod iz nacrta studije izvodljivosti ne može zameniti izvod iz rudarskog projekta
Rio Tinto uz zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja nije podneo glavni rudarski projekat (ili izvod iz njega), već je dostavio samo izvod iz nacrta studije izvodljivosti. Međutim, Vlada navedeni nedostatak opravdava time da je sastavni deo izvoda iz nacrta studije izvodljivosti idejno rešenje, zanemarujući da se idejno rešenje dostavlja u inicijalnoj fazi procene uticaja, u kojoj organ odlučuje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, a ne u fazi odlučivanja o obimu i sadržaju studije.
Vlada i Ministarstvo zaštite životne sredine odstupaju od prethodne prakse kada je, primera radi, za projekte kompanije Zijin-a zahtevano da se uz zahtev za određivanje obima i sadržaja studije dostavi izvod iz glavnog, odnosno dopunskog rudarskog projekta.
Vlada navedeno odstupanje obrazlaže time da se u prethodnim postupcima ne radi o budućem eksploatacionom polju i budućoj eksploataciji (?!). “Osim što navedeni navodi nisu tačni, oni se protive i elementarnoj logici. Uvek je reč o budućoj eksploataciji, samo je pitanje da li se ona radi na osnovu glavnog ili dopunskog rudarskog projekta”, objašnjava Vukčević.
2. Može li rudnik biti ni na zemlji ni na nebu?
Uprkos tome što Ministarstvo zaštite životne sredine zaključuje da “rudnik može da funkcioniše kao samostalna nezavisna celina”, jasno je da Rio Tinto nije ni razmatrao niti predvideo ovu mogućnost.
Neophodno je da zahtev o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja obuhvati sve procese, kako eksploataciju, tako i preradu rude i odlaganje jalovine i industrijskog otpada u dolini potoka Štavice, formiranje finalnih produkata, njihovo skladištenje i transport, transport i skladištenje potrebnih sirovina i opasnih materija za dobijanje finalnih produkata, a naročito vodosnabdevanje iz aluviona reke Drine.
“Postrojenje za preradu rude nema nikakvu samostalnu funkciju na lokaciji na kojoj se nalazi ukoliko se ne nalazi u neposrednoj blizini rudnika. Ukoliko bi se čak i pretpostavilo da pomenuto postrojenje ima samostalnu funkciju, onda bi Rio Tinto bio dužan da obrazloži zašto je izabrao lokaciju u dolini reke Jadar, a ne neku drugu lokaciju?” ukazuje Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, i dodaje da “ako postrojenje za preradu nema veze sa rudnikom onda ono može da bude i na bilo kojoj drugoj lokaciji u Srbiji ili van nje.”
“Rudnik bi možda i mogao da bude samostalna celina da se Rio Tinto opredelio da u Srbiji napravi rudnik, a onda da rudu izvozi u drugu državu i da je tamo prerađuje, što svakako nije slučaj”, zaključuje Popović.
3. Obavezuju li uslovi Rio Tinto?
Rio Tinto uz zahtev nije priložio sve uslove propisane zakonom, koji su neophodni da se na tačan i potpun način odredi obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Vlada, takođe, smatra da u slučaju Rio Tinta nije neophodno da rešenje kojim se određuje obim i sadržaj studije bude u skladu sa vodnim i drugim uslovima. Navedeno praktično znači da Vlada smatra da Rio Tinto ne mora da uskladi zahtev sa uslovima u pogledu preventivne zaštite izvorišta od strategijskog značaja za Republiku Srbiju u dolini Drine i desne obale Save (Mačva), zatim upravljanja rizikom u slučaju havarijskih zagađivanja elemenata životne sredine kao posledice zemljotresa, saobraćajnih udesa prilikom transporta sirovina za preradu rude na lokaciju rudnika ili transporta na odlagalište industrijskog otpada, kao i odbrane od ekstremnih poplavnih talasa.
RERI ukazuje da je od suštinskog značaja da Upravni sud u postupcima koji su pokrenuti u vezi sa projektima koji imaju značajan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ovakve predmete tretira kao hitne. Ukoliko Upravni sud nastavi da u ovakvim slučajevima odlučuje tek nakon 5 godina, donete odluke u kojima se eventualno utvrde nezakonitosti neće imati nikakav efekat, zbog realne opasnosti da je projekat već realizovan.