Pored zagađenja vazduha buka predstavlja hronični izvor zagađenja životne sredine u Beogradu i drugim urbanim sredinama u Srbiji. Problem zagađenja bukom na kratko je zainteresovao javnost nakon protesta stanovnika Cetinjske ulice u Beogradu. Problem Cetinjske je ad hoc rešen ali sistemsko rešenje problema zagađenja bukom nije na vidiku. Iako Ministar zaštite životne sredine tvrdi da je potrebno izmeniti zakon rešenje zagađenja bukom dostupno je i može se ostvariti doslednom primenom postojećih propisa i odgovornim postupanjem organa javnih vlasti na lokalnom i centralnom nivou.
Zagađenje vazduha probilo je ovih meseci prilično očvrsle membrane medija i javnosti, bar kada su u pitanju problemi degradacije životne sredine, pa se zagađenje izlilo u medije, čak dovelo i do reakcije nadležnih institucija. Kao glavne „krivce“ za zagađenje vazduha, javne vlasti su u medijima navodile saobraćaj, trenutne meteorološke prilike, pa čak i visok standard!? Međutim, dok je zagađenje vazduha usled takvog spleta nesrećnih događaja dospelo na naslovne strane, medijska pažnja zaobilazi hronični oblik zagađenja u Beogradu – buku.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a uzrokovano je širokom paletom izvora buke, od vozila u saobraćaju, preko ugostiteljskih lokala i koncertnih dvorana, sve do sredstava za rad i fabričkih postrojenja. I dok se o problemima u regulaciji saobraćaja naširoko pisalo i izveštavalo, premda im se ne nazire kraj, zagađenje bukom dospelo je u žižu javnosti tek povodom inicijative stanara iz Cetinjske ulice u Beogradu. Sukob grupe stanara i vlasnika lokala u Cetinjskoj ulici inspirisao je gradske čelnike da donesu Odluku o radnom vremenu, na taj način ad hoc regulišući emitovanje buke iz lokala u Cetinjskoj, Zetskoj i Skadarskoj ulici.
Ovakvo lepljenje flastera na brod koji tone tadašnji gradski menadžer Goran Vesić obrazlagao je kao privremeno rešenje, te isticao da javne vlasti teže trajnijem rešenju, odnosno izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Podsetimo, od navedene izjave zaista je došlo do promena, i to dve: prošlo je više od tri godine, a Goran Vesić je postao zamenik gradonačelnika Beograda. Što se tiče konkretnih izmena Zakona, na iste se još uvek čeka, a poslednju novinu s tim u vezi predstavlja nedavna izjava ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da je postojeći zakon neprimenljiv, te da će novi zakon konačno definisati način na koji se buka reguliše u velikim gradovima i način na koji se kontroliše. Izjava ministra Trivana, dakle, upućuje na zaključak da zaštita od zagađenja bukom nije regulisana sada važećim zakonom. Međutim, već na samom početku važećeg zakona predviđen je čitav niz mera zaštite, koje se između ostalog odnose na prostorno, urbanističko i akustičko planiranje, zatim propisivanje graničnih vrednosti indikatora buke, izradu akcionih planova zaštite od buke, kao i procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i informisanje javnosti. Pored toga, jasno su definisani i subjekti zaštite, od Republike Srbije, preko jedinica lokalne samouprave, sve do fizičkih lica, čija su ovlašćenja takođe podrobno izložena u nastavku zakona, koji upućuje i na podzakonsku regulativu u pogledu određenih pitanja. Drugim rečima, postojeći zakon već uređuje instrumente kojima se reguliše zaštita od buke i način na koji se kontroliše buka. Međutim, ukoliko se ispostavi da je novi zakon zaista u pripremi, te da se izjava ministra ne naslanja na predstojeće parlamentarne izbore, lokalne samouprave će, po njegovim rečima, dobiti ovlašćenja da angažuju svoje inspekcije i donose mere koje će zakon propisati i koje će biti ozbiljne.
Ovo bi u praksi značilo da se rešavanje problema koje nije bila u stanju da reši centralna vlast poverava decentralizovanim organima sa „aparatom“ komunalne inspekcije umesto komunalne milicije, koja im je već na raspolaganju. S tim u vezi, podsećamo da je povodom pitanja Cetinjske ulice krajem prošle godine podneta tužba protiv Grada Beograda zbog naknade nematerijalne štete, što instant regulativa gradskih čelnika u vidu Odluke o radnom vremenu nije uspela da otkloni. Spasonosni pojas gradske vlasti našle su, po sad već ustaljenom principu, u lepljenju još jednog flastera na pomenuti brod. Naime, pre nešto više od dva meseca Gradsko veće Grada Beograda prihvatilo je inicijativu opštine Vračar da se pravila koja važe za rad i emitovanje muzike iz ugostiteljskih objekata koji rade u stambenim zgradama prošire i na objekte koji se nalaze na pedeset metara od zgrade. Naravno, ovom najnovijom instant regulativom ovog puta prividno je sanirana još jedna gradska opština. Ostaje da se vidi u kom trenutku će vlastima ponestati flastera, pa će preći na krep – traku.
Ono što je za nas kao građane bitno jeste da naučimo kako da upravljamo brodom u kojem se trenutno nalazimo, kako se ne bismo svi zajedno podavili. Prva instanca kojoj se možemo obratiti u slučaju zagađenja bukom u Beogradu je Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sektor za zaštitu životne sredine i vodni inspekcijski nadzor, u okviru kojeg se nalazi Odeljenje za zaštitu od buke u životnoj sredini, nejonizujućeg zračenja i kontrolu hemikalija. Putem kontakt telefona 011 3309614 ili pisanim putem na adresu 27. Marta 43 – 45 Odeljenju možemo prijaviti emitera buke, i zahtevati da nadležni inspektor izađe na teren i izmeri nivo buke. Ukoliko je terenskom kontrolom ustanovljen viši nivo buke od propisanih graničnih vrednosti, inspektoru je na raspolaganju čitav niz mera u cilju otklanjanja buke, kao što su, primera radi:
- zabrana upotrebe opreme i uređaja koji nisu u skladu sa tehničkim propisima;
- zabrana korišćenja izvora buke ili vršenja delatnosti;
- privremeno oduzimanje predmeta, opreme ili uređaja kojima su izvršene nedozvoljene radnje.
Ukoliko se buka emituje iz objekta na taj način da remeti odmor i noćni mir, inspektor je ovlašćen da u tom objektu zabrani obavljanje delatnosti i ostalih aktivnosti koji buku proizvode u periodu od 30 dana, odnosno 60 dana u slučaju ponovljenog ometanja bukom. U svakom slučaju, građanima je zagarantovana i sudska zaštita, u vidu tužbe zbog uznemiravanja prava svojine (Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa), kao i tužbe sa zahtevom da se ukloni opasnost od štete (Zakon o obligacionim odnosima), koji je pored opasnosti od štete usmeren i na uklanjanje uznemiravanja koje proizvodi izvor opasnosti. Ukoliko je šteta u konkretnom slučaju već nastupila, svako ko pretrpi štetu ima pravo na njenu naknadu (Zakon o zaštiti životne sredine). U slučaju usvajanja
tužbenog zahteva, ishod ovakvih postupaka bio bi postavljanje uređaja za zaštitu od buke, zabranu obavljanja delatnosti, zabranu puštanja muzike itd.
Dakle, čini se da rešenje problema s kojima se kao građani susrećemo svakodnevno ne leži u hiperinflaciji zakonodavstva, već bi lek trebalo potražiti u primeni već donetih zakona. Kao što to obično biva, svaki lanac je jak koliko i njegova najslabija karika, a lanac zaštite od buke obično puca na karikama javne uprave čija je obaveza da obezbedi efikasnu primenu propisa.