RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ
Neznanje je moć, jedan je od glavnih motiva distopijskog romana 1984. Džorža Orvela u kome je predočeno kako totalitarna država pomoću propagande, ali i drugih sredstava ostvaruje poptunu kontrolu nad svakim aspektom života isključujući i manipulišući neprestano svoje stanovnike.
Kada je u pitanju Srbija i kvalitet vazduha, čini se da se oni koji bi trebali da informišu građane i uključe ih u procese donošenja odluka vode ovom rečenicom Velikog Brata. Zvanični podaci često nedostaju, dok se kroz medije plasira niz disonantnih tonova, tako da obične građanke i građani na kraju ostaju sluđeni i nemaju predstavu šta mogu da urade.
Uprkos tome što je još 2009. Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, iliti takozvanu Arhusku konvenciju malo toga je urađeno da se građanke i građani zaista upute i uključe u ove procese.
Arhuska konvencija definiše niz prava pojedinaca i organizacija civilnog društva u vezi sa životnom sredinom, i države potpisnice su se obavezale da zakonodavno obezbede da državni organi, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, doprinesu ostvarenju ovih prava.
Arhuskom konvencijom bi trebalo da je obezbeđeno: Pravo građana na informacije o životnoj sredini koje se nalaze u posedu državnih organa; učešće javnosti u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu; pravo građana da učestvuju u izradi planova, programa, politike i zakonodavstva koji mogu uticati na životnu sredinu; kao i pravo građana na prigovor u slučaju da su im prava u vezi s pristupom informacijama ili javnim učešćem povređena.
Koliko se ova prava u realnosti ostvaruju mogli smo da čitamo u saopštenjima RERIa, kao i drugih organizacija civilnog društva koje su se upustile u proces traženja informacija koje bi svakako morale da budu javno dostupne.
Pa ipak uprkos tome što ovaj mehanizam nije najfunkcionalniji, ne treba odustati od njega već je potrebno insistirati stalno na tome da država i njene institucije moraju da poštuju ono što su potpisale i za šta se načelno zalažu.
Informisanost građana i građanki o kvalitetu vazduha
Nivo svesti i informisanost građana i građanki o problemu kvaliteta vazduha u urbanim sredinama porastao je tokom prethodnih par godina. Danas mnogo više ljudi zna šta su PM10 ili PM2.51 čestice, kako vremenske prilike utiču na kvalitet vazduha, kao i kad mogu da očekuju povećani nivo zagađenja. Žitelji i žiteljke industrijskih gradova dobro su upoznati sa štetnim efektima sumpornih oksida, metala u vazduhu ili drugih zagađivača specifičnih za njihov kraj.
Do porasta informisanosti nije došlo zahvaljujući institucionalizovanoj reakciji, koja je uglavnom izostala već zahvaljujući organizacijama civilnog društva, inicijativama i samoorganizovanim građanima i građankama.
Rastu interesovanja za ovu temu svakako je “pogodovao” i rast količine zagađenja i spoznaja da su pojedini gradovi kao što je slučaj i sa samim Beogradom stalno u trećoj kategoriji, što znači da je vazduh prekomerno zagađen, dok se broj dana sa prekoračenjem zagađenja stalno povećava.
Zagađenje vazduha kao i pritisak građana primoralo je u januaru premijerku Anu Brnabić da zakaže hitan sastanak u Vladi Srbije, nakon koga je formirana i radna grupa u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha. Kao rezultat rada radne grupe predložene su i usvojene uglavnom dugoročne mere poput pošumljavanja, gasifikacije i prelaska na biomasu kao energent, dok su kratkoročne mere uglavnom fokusirane na saobraćaj i odnose se na rigorozniji tehnički pregled vozila i subvencije za nabavku vozila na električni pogon.
Da je vazduh zagađen svima je jasno ali šta su tačno uzroci zagađenja vazduha za većinu građana i građanki i dalje ostaje misterija. Ovakvoj zbunjenosti doprineli su upravo oni koji bi trebali da budu zaduženi da daju jasne informacije i da rešavaju problem zagađenosti vazduha.
Sa druge strane Plan kvaliteta vazduha za Beograd iz 2016. godine nema jasne indikatore i fokusiran je većinom na kotlarnice i njihovu tranziciju ka čistijim energentima. A onda u godišnjem izveštaju o stanju i kvalitetu vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu pročitamo da najviše zagađenja dolazi iz individualnih ložišta. Pri tome često ostanu nečujni oni glasovi koji upozoravaju na enormno zagađenje koje dolazi iz termoelektrana. I kome onda građani i građanke da veruju u toj opštoj kakofoniji?
Šta se radilo?
Uprkos ćutanju ali i nejasnim i često kontradiktornim porukama koje stižu od nadležnih institucija, građani i građanke sve više preuzimaju inicijativu u borbi za čist vazduh. A prostor da građani i građanke kao i organizacije civilnog društva i lokalne inicijative uzmu učešće nije veliki ali samo upornom borbom on se može i mora proširiti.
Primeri malih pobeda postoje. Nakon pritiska građana i građanka u martu je Skupština grada Smedereva posle dve godina kašnjenja usvojila Plan kvaliteta vazduha. Mogla je izrada ovog plana biti transparentnija kao i više otvorena za participaciju građana i drugih zainteresovanih strana ali je za sada barem prvi korak ka smanjenju zagađenja u ovom gradu.
Nakon godina smanjenja broja funkcionalnih automatskih mernih stanica u državnom sistemu za monitoring kvaliteta vazduha, tokom 2019. godine napokon je ponovo porasla raspoloživost validnih satnih vrednosti, a na pojedinim stanicama krenulo se i sa merenjem čestičnog zagađenja.
Ovo unapređenje došlo je posle niza godina tokom kojih su organizacije civilnog društva skretale pažnju javnosti i nadležnih institucija da mi zapravo nemamo validne podatke kada je u pitanju kvalitet vazduha. Ovo unapređenje moralo bi da bude tek prvi korak, jer još uvek u dosta mesta nema mernih stanica ili se ne mere svi zagađivači pa onda u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine stoji da je vazduh prve kategorije, a zapravo se ne zna kakav je zaista kvalitet vazduha.
Šta da se radi?
Kako se problem lošeg kvaliteta vazduha neće sam od sebe, a ni u kratkom vremenskom periodu rešiti, potrebna je akcija na više frontova.
Potrebno je insistiranje na tome da se građani uključe u donošenje novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd ali i za sva druga mesta, uz to mora se insistirati da se donese i Strategija zaštite vazduha koja se već godinama čeka.
Pritisak odozgo mora biti ispraćen i pritiskom građana i građanki odozdo. Zato je važno stalno raditi na informisanju građana ali i ići korak dalje i preko, dopisa, peticija, performansa, protesta i drugih metoda insistirati da se u dogovoru sa građanima i građankama donesu mere i da se za njihovu implementaciju izdvoje potrebna sredstva iz budžeta.
Trenutno je u toku period kada se iznose predlozi budžeta za narednu godinu. Pogledajte koliko je u budžetu vašeg mesta novca opredeljeno za unapređenje kvaliteta vazduha. Ova stavka često najilustrativnije govori koliko je donosiocima odluka u vašem mestu stalo do toga da dišete čist vazduh.
Građani i građanke ove zemlje moraju biti svesni da ovde vazduh ubija, ali i da oni imaju pravo i moć da se organizuju i zaustave sva ta ubistva.
Dok ne postanu svesni, neće se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, neće moći da postanu svesni.
Autor: Predrag Momčilović
1 Suspendovane čestice u vazduhu