Stručna zajednica traži hitnu reakciju institucija i reformu politike zaštite vazduha
Građani Srbije svakodnevno udišu zagađen vazduh koji ugrožava njihovo zdravlje, dok državni organi nastavljaju da ignorišu naučno potvrđene dokaze o razmerama problema. Prema procenama stručnjaka, više od 14.000 prevremenih smrti godišnje u Republici Srbiji može se povezati sa izloženošću zagađenom vazduhu. Ovaj broj, iza kojeg stoje ljudske sudbine i narušeni životi, predstavlja tihu, ali neprekidnu javnozdravstvenu katastrofu.
Između propisa i stvarnosti, Srbija je daleko od evropskih standarda
Zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine, lokalnih samouprava i međunarodnih institucija poput Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da koncentracije suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10), azot-dioksida (NO₂), sumpor-dioksida (SO₂) i drugih zagađujućih materija kontinuirano premašuju dozvoljene granične vrednosti, posebno u urbanim centrima i industrijskim zonama. Iako je Srbija 2022. godine usvojila Program zaštite vazduha, implementacija ključnih mera ostala je delimična i neujednačena. Nedostatak međuresorne saradnje, nedovoljni kapaciteti lokalnih samouprava i nefunkcionalni sistemi monitoringa onemogućavaju da se sprovede sveobuhvatna zaštita zdravlja građana. U međuvremenu, Evropska unija je oktobra 2024. godine usvojila novu Direktivu (EU) 2024/2881 o kvalitetu ambijentalnog vazduha, koja postavlja strože standarde i obavezuje države članice i kandidate da smanje dozvoljene granične vrednosti i unaprede pristup građana informacijama i pravnoj zaštiti. Srbija ove obaveze još uvek nije uskladila u zakonodavnom okviru, što dodatno odlaže sistemske promene i pogoršava javnozdravstvenu situaciju.
Zdravlje građana kao merilo odgovornosti
Zagađenje vazduha ne pogađa sve jednako. Najveći teret snose deca, trudnice, stariji i osobe sa hroničnim bolestima, kao i stanovnici siromašnijih područja u blizini energetskih postrojenja, saobraćajnica i industrijskih zona. Posledice se ogledaju u porastu respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, povećanju troškova zdravstvene zaštite i smanjenju produktivnosti stanovništva. U zajedničkoj izjavi, stručna zajednica upozorava da zagađenje vazduha nije ekološki, već društveni i zdravstveni problem. Ono direktno utiče na kvalitet života, ekonomsku stabilnost i socijalnu pravdu. U dokumentu se navodi da je „neophodno da se zaštita kvaliteta vazduha uvrsti u sve javne politike, od energetike i saobraćaja do obrazovanja i zdravstva, u skladu sa načelom ‘zdravlje u svim politikama’.“
Poziv na delovanje – čist vazduh kao nacionalni prioritet
Stručna zajednica poziva Vladu Republike Srbije, Narodnu skupštinu i nadležna ministarstva da hitno sprovedu sledeće korake:
- usklade Zakon o zaštiti vazduha sa Direktivom (EU) 2024/2881 i novim standardima EU,
- uspostave transparentan i funkcionalan sistem merenja kvaliteta vazduha dostupan javnosti u realnom vremenu,
- obezbede aktivno učešće zdravstvenih institucija i naučne zajednice u izradi i sprovođenju lokalnih planova kvaliteta vazduha,
- preusmere subvencije sa izvora zagađenja na programe energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije,
razviju zdravstvene indikatore kvaliteta vazduha koji bi pratili broj hospitalizacija, poseta hitnim službama i prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem.
Ka zdravijem društvu i održivoj budućnosti
Zajednička izjava saglasnosti i podrške potpisana je od strane stručnjaka i stručnjakinja koji zahtevaju naučno utemeljenu, pravednu i zdravlju orijentisanu transformaciju politike zaštite vazduha u Republici Srbiji. Objavljivanjem ove izjave, stručna zajednica potvrđuje da se borba za čist vazduh ne vodi samo na međunarodnim konferencijama, već na svakom lokalnom nivou odnosno u školama, domovima zdravlja, opštinama i zajednicama koje imaju pravo na zdravu životnu sredinu.