Ovom naredbom Kraljica Srce naređuje da se kazne neposlušnici u Zemlji čuda, kojom ona suvereno vlada. Zašto takva kazna? Zato što nakon nje nema oporavka za kažnjenike.
Na sličan način službe koje se bave održavanjem javnog zelenila u Srbiji (a pre svega u Beogradu) neguju drvoredna stabla. A zapravo ih kažnjavaju, postupkom nakon koga nema puno šanse za oporavak. Taj postupak se zove prevršavanje (engleski topping) i njegove efekte možemo jasno videti na većini beogradskih ulica.
Razumljivo je da pravilna nega gradskih drvoreda zahteva resurse kojima službe za održavanje javnog zelenila često ne raspolažu. Zbog toga pravilno negovanje gotovo nikada ne viđamo na našim gradskim ulicama. Danas deluje da je resursno efikasnije prepustiti stabla surovim gradskim uslovima i iznenaditi se kada ih snažan vetar polomi ili iščupa iz korena, biti zahvalan ako pri tom niko ne strada, a zatim narediti sistematsko „odsecanja glava“ uz obrazloženje da su stabla opasna po gradskog čoveka i njihovu imovinu. Građani treba da prihvate propadanje gradskih drvoreda kao neminovno. Ali, da li je to zaista tako?
Čemu služi glava? To jest – krošnja?
Drvo je jedna od najkompleksnijih i najsavršenijih biljnih formi i ima specifičnu anatomiju koju čine korenov sistem, stablo i krošnja. Da bi drvo bilo zdravo i vitalno desetinama ili stotinama (a u nekim slučajevima i hiljadama) godina neophodno je da su svi ovi delovi zdravi i vitalni.
Krošnja ima naročito značajnu ulogu jer ona nosi „fabrike hrane“ za drvo , odnosno lišće. Naime, drvo (kao i sav ostali biljni svet) samo proizvodi svoju hranu, u listovima kroz proces fotosinteze. Uloga krošnje je da pre svega obezbedi dobar položaj i optimalnu izloženost lišća svetlosti. Listovi su mesta u kojima drvo pretvara svetlost i ugljen-dioksid u hranljive ugljene hidrate i kiseonik. Što je krošnja razvijenija i broj listova veći, veći je potencijal drveta da usvoji ugljen-dioksid i proizvodi hranu i kiseonik. Na primer, jedno drvo staro 100 godina sa dobro razvijenom krošnjom može imati aktivnu lisnu površinu i do 1600 m2, za 1 sat može da usvoji i oko 2,3 kg ugljen-dioksida i proizvede 1,6 kg ugljenih hidrata i preko 1,7 kg kiseonika. Dakle, krošnja drvo čuva (i hrani).
Upoznajte gradsko drvo
Gradsko drvo ima brojne zadatke i brojne poteškoće. Prvi i osnovni zadatak gradskog drveta je da učini život čoveka u gradu mogućim. Lakšim. Komfornijim. Lepšim. Gradsko drvo treba da to hladno i neprirodno stanište izgrađeno od betona, stakla, asfalta i čelika učini životnim prostorom prijatnim za čoveka.
Čovek je kroz stotine hiljada godina evolucije rastao, živeo i razvijao se okružen drvećem. Drvo mu je i danas potrebno da obezbedi hlad i zaštitu od letnjeg Sunčevog zračenja. Treba da reguliše vlažnost i
temperaturu gradskog vazduha, da prečisti vazduh koji je gradski čovek svojim delovanjem zagadio, pa čak i da iz vazduha ukloni pojedine štetne mikroorganizme. Pored toga, drvo treba da pruži zaštitu od
saobraćajne buke, da usmeri strujanje vazduha i razbije snagu tamo gde vetrovi neposlušno snažno duvaju. Gradsko drvo treba i da gradskom čoveku pruži psihološko-emotivnu iluziju da i dalje živi u prirodnom okruženju (brojne studije potvrđuju potrebu savremenog čoveka za vegetacijom u gradu, kao i blagotvorne efekte boravka u zelenom prostoru). Gradsko drvo treba i da pruži stanište za brojne ptice, insekte i druge životinje u gradu, (zajedno sa drugim vrstama biljaka) ima zadatak i da napravi prijatno, pristupačno, zdravo okruženje u kome će se ljudi okupljati, rekreirati, boraviti, igrati, raditi. Mnogo je zadataka, zar ne? Može li gradsko drvo da gradskom čoveku pruži sve što čovek od njega traži?
Dok njegovi rođaci van grada imaju dovoljno prostora, najčešće rastu na terenu koji su sami birali, obično sa dovoljno vode i dovoljno svetla, rastu u biljnim zajednicama sa kojima se slažu, izloženi čistom vazduhu i minimumu mehaničkih oštećenja (sem od prirodnih nepogoda i životinja), gradsko drvo je u problemu.
Gradsko drvo u gradu sadi i neguje čovek. Postavlja ga na mesta na kojima je za čoveka optimalno da se drvo nalazi (u parkove, na trgove, skverove, ulice, bulevare). Na tim mestima gradsko drvo često je izloženo izuzetno zagađenom vazduhu, zemljištu lošeg kvaliteta, nema dovoljno vode, dovoljno svetla, ni dovoljno mesta. Sve to iscrpljuje drvo, ono u ovim uslovima postaje slabo i podložno napadima različitih insekata i biljnih bolesti. Gradski čovek neretko je dosta nemaran prema potrebama gradskog drveta, pa ga ostavlja bez vode, redovno ga oštećuje građevinskim mašinama ili vozilima. Kad proceni da mu treba dragoceni prostor koji gradsko drvo zauzima, gradski čovek drvetu skraćuje koren, sužava krošnju. I kao najekstremniji vid „negovanja“ gradskog drveta – čovek primenjuje topping, odnosno, prevršavanje.
Drvoredno gradsko drvo je u naročito nepogodnom položaju. I očekivalo bi se da mu gradski čovek, obzirom na sve, posveti posebnu pažnju i negu. Ta pažnja najčešće se dešava kao na početku teksta, tako što gradski čovek kaže – odsecite im glave! I pristupi prevršavanju.
Topping – tihi ubica gradskog drveća
Prevršavanje je sudbina koja najčešće zadesi gradsko drveće u drvoredima. Drvoredi su jedna od najznačajnijih kategorija javnog zelenila, sa važnim funkcijama i kompleksnim mikrolokacijskim uslovima, u izuzetno malom prostoru, ograničenom cevima i drugom podzemnom infrastrukturom, pločnicima, parking-mestima, kablovima u vazduhu.
Prevršavanje je postupak uklanjanja krošnje, odnosno „sasecanje u glavu“ gradskog drveta, kojim se može ukloniti 50 do 100 procenata krošnje, te ova metoda u stvari predstavlja tihog ubicu drveća, kojom službe za održavanje javnog zelenila zapravo rešavaju izostanak stvarnog negovanja starih drvoreda. U Srbiji se često primenjuje kao mera održavanja premda je u svetu često kritikovana, a ponegde i zabranjena.
Šta se sa drvetom desi nakon „sasecanja u glavu“?
Prevršavanjem se uklanja velika količina biljne mase, i to fiziološki najaktivniji deo stabla koji mu omogućava proizvodnju hrane – krošnja sa lišćem. Drvo ulazi u stanje odbrane, ubrzava se i aktivira sve svoje odbrambene resurse. Brže raste da bi nadoknadilo uklonjene grane i lišće. Novi izbojci, koji nastaju u ovoj vanrednoj situaciji, su slabiji, skoro da i nemaju ulogu u procesu transpiracije i podložniji su pucanju. Drvo se fiziološki iscrpljuje i polako ulazi u „burn out“, oslabljeno usled naglog rasta i fokusiranosti hranljivih materija na nove izbojke, istovremeno dolazi do nedostatka lisne mase koja bi dovoljna za proizvodnju hranljivih šećera. Nakon ove intervencije na stablu ostaju velike rane koje drvo ne može samo da zaleči i kroz koje najčešće prodiru razne vrste štetočina, od kojih drvo usled fiziološke slabosti ne može da se odbrani prirodnim mehanizmima. Kao i ljudi zbog pretrpljenog stresa, drvo je podložno razboljevanju, što u krajnjem ishodu vodi ka truljenju, propadanju i postepenom umiranju stabla.
Postoje i situacije u kojima prevršavanje ima svoje realne razloge: kada se radi o izuzetno starim stablima o kojima u prošlosti nije vođeno računa, te su ona prerasla svoje dimenzije, vidljivo su zahvaćena biljnim bolestima, predstavljaju opasnost po bezbednost ljudi i njihovu imovinu. Međutim, prevršavanje nije održiva metoda redukcije visine i obima krošnje i nije garant smanjenja budućih rizika od prerastanja drveća. U stvari, prevršavanje dugoročno najčešće povećava rizik i troškove. Potencijalna opasnost nastaje jer su vodeni izbojci (grane koje brzo nakon prevršavanja rastu) krti i formiraju ružnu krošnju u obliku metle koja se na vetru ponaša kao jedro, zbog čega može doći do vetroizvala. Kako su izbojci slabi i krti, ovakva krošnja sklona je vetrolomima prilikom oluja i opasnost je za ljude i imovinu. Održavanje prevršenog drveća povećava troškove održavanja, jer je ovakva stabla potrebno češće kontrolisati i češće i radikalnije orezivati da bi se krošnja držala pod kontrolom.
Dakle, prevršavanje povećava troškove održavanja, a smanjuje estetsku i ekonomsku vrednost drveća. Krajnji ishod ovakvog „negovanja“ gradskih drvoreda je neophodnost potpunog uklanjanja stabala, usled njihovog truljenja.
Pravilno orezivanje: kako bi trebalo?
Drveće se prirodnim putem oslobađa grana tako što odbacuje one koje su mu nepotrebne i na taj način održava formu, funkcije i izgled krošnje. Gradski čovek svakako može pomoći gradskom drvetu u ovom procesu, tako što će orezivati gradsko drvo na pravilan način, u skladu sa njegovim biološki osobinama i potrebama.
Biljke uvek doživljavaju stres kada im se orežu krošnja ili koren, tako da je ovo jedna od najtežih intervencija na stablima, koja zahteva znanje i poznavanje drveta, strpljenje, iskustvo i odgovornost onih koji ovaj postupak sprovode. Međutim, kada se pravilno izvodi, orezivanje omogućava bolju vitalnost, duži vek i unapređene estetske i sanitarne funkcije gradskog drveta.
Cilj pravilnog orezivanja krošnji je uklanjanje onih delova koji ometaju pravilan razvoj: trulih grana sa vidljivim znacima bolesti, oštećenih ili zakržljalih delova krošnje koje stablu crpe hranu i energiju. Pravilno i redovno orezivanje održava stabla u drvoredima u optimalnim dimenzijama, čime se izbegava potreba radikalnog rezanja odnosno prevršavanja. Da bi drvo bilo pravilno orezano potrebno je najpre dobro poznavati osobine gradskog drveta: kada cveta, kada obrazuje lišće, kada je u stanju mirovanja a kada je aktivno. Pri postupku orezivanja potrebno je sagledati celu biljku. Zbog sigurnosti i mogućnosti da dođe do pada stabla važno je uočiti težište stabla i centar gravitacije, glavnu granu rasta i izdvojiti prioritetne delove za orezivanje.
Izvor: www.ces.ncsu.edu
Najpre se orezuju grane koje su na bilo koji način oštećene ili suve, i pokazuju znake bolesti. Zatim se uklanjaju jednogodišnji izbojci duž grana koji narušavaju strukturu krošnje i iscrpljuju stablo. Nakon toga se orezuju starije (dvogodišnje i trogodišnje) grane iz unutrašnjosti krošnje, čime se krošnja proređuje i oslobađa delova koji slabije vrše proces fotosinteze. Ukoliko se uklanjaju grane većeg obima, preseci se moraju zaštititi odgovarajućim sredstvima. Ovaj postupak se može ponoviti više puta, i zahteva obučeno osoblje, dovoljno sredstava i vremena koje zaposleni u službama za održavanje javnog zelenila mogu da posvete svakom stablu. Kada se stabla ovako orezuju, ona razvijaju uravnoteženu i zdravu krošnju, koja zahteva manje nege od prevršenog stabla.