Autori: Jovan Cvijetinović, Ljubica Vukčević, Hristina Vojvodić i Marija Martić
1. Ispuštanje neprerađenih industrijskih otpadnih voda – pravilo, a ne izuzetak
Upravljanje industrijskim otpadnim vodama jedan je od ključnih izazova za životnu sredinu u Srbiji i predstavlja pretnju po životnu sredinu i javno zdravlje. Poslednjih godina, učestale su pojave nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda iz velikih industrijskih postrojenja, a jedan od glavnih uzroka koji doprinose zagađenju reka i podzemnih voda su industrijska postrojenja koja ne poseduju dovoljno efikasne sisteme za tretman otpadnih voda, ostavljajući dugoročne posledice po ekosisteme i lokalne zajednice. Pored toga, vrlo mali broj industrijskih zagađivača tretira otpadne vode pre ispuštanja. Neprerađene otpadne vode nastale u rudarskim procesima i tokom eksploatacije se često ispuštaju u reke i potoke u blizini rudarskih postrojenja.
Prema podacima Zavoda za statistiku u Srbiji je tokom 2024. godine, od ukupno 111.980 m3 ispuštenih otpadnih voda prečišćeno svega 29.973 m3, odnosno oko 27%. Najmanje otpadnih voda prečišćeno je u delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, svega 2,7 %, dok je u proizvodnji koksa i derivata nafte zabeležen najviši procenat prečišćenih otpadnih voda (preko 99%). U 2024. godini čak 22% otpadnih voda u industriji je generisano u sektoru rudarstva, od kojih je prerađeno svega 12%, što je manje od 16% koliko je prerađeno tokom 2023. godine, a svakako manje od 50,7% koliko je prerađivano u 2011. godini. Pri prečišćavanju je najviše zastupljen primarni-mehanički tretman (56%), potom sekundarni, a zatim tercijarni, sa svega 21%.
2. Pravni okvir za upravljanje industrijskim otpadnim vodama
Kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija se obavezala da svoje ciljeve i normativni okvir u oblasti zaštite životne sredine usaglasi sa evropskim zakonodavstvom. Namera da sa drugim partnerima sa Zapadnog Balkana i EU radi na smanjenju zagađenja potvrđena je 2020. godine potpisivanjem Sofijske deklaracije, pri čemu je istaknuta potreba za transpozicijom direktiva u ovoj oblasti, praćenjem kvaliteta voda i izgradnjom neophodne infrastrukture za tretman otpadnih voda. Na potpunu transpoziciju direktiva iz oblasti upravljanja vodama će se u Srbiji čekati do 2045. godine, imajući u vidu da su neki od najdužih prelaznih perioda u procesu pregovaranja o pristupanju EU zahtevani upravo u oblasti upravljanja vodama. Iako je Srbija tokom prethodnih godina delimično uskladila svoj pravni okvir sa evropskim direktivama koje regulišu industrijsko zagađenje, primena ključnih preventivnih mehanizama zaštite životne sredine koji bi doprineli smanjenju zagađenja iz industrije, poput Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, u praksi često znatno zaostaje za preuzetim obavezama. Procena uticaja na životnu sredinu se svodi na ispunjavanje minimalnih zakonskih formalnosti, zasnovanih na oskudnim informacijama o stanju životne sredine i potencijalnim uticajima na kvalitet voda, bez adekvatne procene uticaja usled učestalog razdvajanja projekata (salami slicing), dok se mere svode na puko propisivanje poštovanja zakonskih propisa koje je operater svakako dužan da poštuje, što nije svrha procene uticaja. Primena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, koji bi trebalo da predstavlja jedan od najdelotvornijih pravnih instrumenata za smanjenje zagađenja voda poreklom iz industrije, je odlagana dva puta, dok veliki broj zagađivača još uvek posluje bez integrisane dozvole, iako je rok za njeno pribavljanje istekao. Strategija upravljanja vodama do 2034. godine kao ključni operativni cilj u oblasti zaštite od industrijskih otpadnih voda navodi smanjenje unosa zagađenja iz industrijskih postrojenja, koji se ostvaruje kroz primenu najboljih dostupnih tehnika (BAT). Međutim, kvalitet izdatih integrisanih dozvola predstavlja još jednu anomaliju sistema koji bi trebalo da obezbedi preventivnu zaštitu imajući u vidu da uslovi propisani dozvolom često nisu usklađeni sa najboljim dostupnim tehnikama, koje bi doprinele značajnom smanjenju zagađenja. Pored toga, za veliki broj operatera su u Pregovaračkoj poziciji predviđeni dugi tranzicioni periodi za usklađivanje sa BAT-ovima.
3. Otpadne vode u rudarstvu
Nacrt Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima prepoznaje da otpadne vode poreklom iz rudarstva predstavljaju značajan problem u sistemu zaštite životne sredine, dok razloge za loše upravljanje otpadnim vodama u ovoj oblasti vidi u neadekvatnom planiranju rudarskih aktivnosti i sprovođenju mera procene uticaja na životnu sredinu, te činjenici da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nisu u funkciji zbog “finansijskih ograničenja” ili tehničkih kvarova.
Kada je reč o otpadnim vodama koje nastaju kao rezultat tehnoloških i proizvodnih procesa, teritorija grada Bora predstavlja primer “žrtvovane zone”, u kojoj je usled poslovanja rudarske kompanije Serbia Zijin Copper (Zijin), kvalitet površinskih voda izuzetno opao usled visokih koncentracija teških metala i drugih zagađujućih materija u površinskim vodama. Dugogodišnje zagađenje životne sredine usled ispuštanja otpadnih voda je utvrđeno u više sudskih presuda. Tako je ova kompanija presudom Privrednog suda u Zaječaru 2019. godine osuđena jer je u vremenskom periodu od 2016. godine do 2018. godine bez prethodnog tretmana ispuštala otpadne vode, koje su sadržale sulfate, amonijak, kadmijum, bakar, nikl i gvožđe, u količinama iznad propisanih graničnih vrednosti u Kriveljsku reku iz flotacije Veliki Krivelj. Takođe, Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Negotinu je kompaniji Zijin 2021. godine naložilo da uplati milion dinara u humanitarne svrhe, nakon što su rezultati uzorkovanja površinskih i otpadnih voda, koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Timok, pokazali da su nizvodno od rudnika višestruko prekoračene granične vrednosti zagađujućih materija, i to arsena, olova, bakra, cinka, gvožđa, kadmijuma i mangana. Presudom Osnovnog suda u Boru iz 2024. godine, Zijin je prvostepeno osuđen za krivično delo Zagađenje životne sredine, jer je u periodu od juna 2019. godine, zaključno sa novembrom 2020. godine u Boru, u više navrata, kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređanju životne sredine, zagadio vazduh, vodu i zemljište na teritoriji grada Bora, usled čega je došlo do zagađenja vazduha, vode i zemljišta, koje je dovelo do povećanog kancerogenog rizika za stanovništvo.
Kontinuitet zagađenja otpadnim vodama od strane kompanije Zijin nastavlja se i tokom 2023. i 2024. godine, i rezultira u veoma lošem ekološkom statusu reka koje se zbog visokih koncentracija teških metala (uključujući kadmijum i arsen) često ne mogu koristiti ni u jednu svrhu. Primera radi, u izveštajima o ispravnosti površinskih voda na teritoriji grada Bora, tokom 2023. i 2024. godine uočava se prisustvo zagađujućih materija u Cerovoj reci, i to u delu reke posle površinskog kopa Zijin-ovog rudnika Cerovo, gde je zabeleženo drastično povećanje koncentracije bakra, gvožđa i nikla. Takođe, na mestu Kriveljske reke pre ušća u Borsku reku primećuje se drastično povećanje koncentracije sulfata i nikla.
Iako se zagađenje otpadnim industrijskim vodama može uspešno rešiti izgradnjom postrojenja za njihovo prečišćavanje, Zijin projektima izgradnje ovakvih postrojenja pristupa uz kršenje propisa, a za prećišćavanje otpadnih voda koristi zastarelu tehnologiju, koja nije usklađena sa najboljim dostupnim tehnikama i koja će povećati zagađenje već zagađenog Bora. Nažalost, ovakve aktivnosti su podržane od strane sudskih organa, te je tako Privredni sud u Zaječaru doneo oslobađajuću presudu zbog nezakonite izgradnje postrojenja za tretman otpadnih rudničkih voda, jer “nije došlo do štetnih posledica”, iako nastupanje štetne posledice nije neophodan uslov za kažnjavanje kompanije koja gradi bez neophodnih dozvola. Drugom prilikom, kompanija je za poslovanje bez najvažnije dozvole u oblasti zaštite životne sredine (integrisane dozvole) koja reguliše i emisije zagađujućih materija u vode, tokom 2021. godine osuđena na novčanu kaznu od samo 250.000 dinara. Dakle, evidentno je da je dugogodišnjem zagađenju otpadnim industrijskim vodama u velikoj meri doprinela, neadekvatna kaznena politika sudova i tužilaštva, koji neadekvatnim kažnjavanjem kompaniju motivišu da nastavi sa kršenjem propisa.
4. Industrijske otpadne vode iz velikih industrijskih kompleksa
Nacrt Strategije zaštite životne sredine identifikuje Železaru Smederevo, termoelektrane Nikola Tesla A i B i Kostolac, Borski i Sjenički rudnik i otvoreni kop Kolubara kao najveće zagađivače u pogledu ispuštanja industrijskih otpadnih voda. Većina ovih operatera i dalje nema integrisane dozvole koje bi propisale uslove za sprovođenje aktivnosti koje bi smanjile emisije u vode na samom izvoru zagađivanja. Sa druge strane, dozvole koje su izdate operaterima poput HBIS Group Serbia – Iron & Steel i Elektroprivreda Srbije (EPS), ne sadrže precizne i adekvatne mere koje će zaista doprineti smanjenju zagađenja u vodama.
Železara u Smederevu predstavlja vrlo složen sistem u čijem radu izuzetno značajnu ulogu ima voda, pa je njeno funkcionisanje direktno povezano sa radom različitih sistema za zahvatanje, korišćenje i ispuštanje otpadnih voda. Ukupno se godišnje zahvata 38.568.704 m3, a potrošnja industrijske vode iznosi 22,346,632 m3 godišnje, dok je ukupna količina ispuštene vode 18,137,338 m3 godišnje. U sistemu železare Smederevo nisu razdvojeni sistemi kanalizacije za atmosferske i prečišćene tehnološke vode već se one odvode u reku Raču jedinstvenim kanalizacionim sistemom, a ispuštena količina vode čini čak 27% protoka nizvodno od ispuštanja otpadnih voda. Ovo je izuzetno velika količina otpadnih voda koja bitno utiče na promenu kvaliteta vode u reci. U integrisanoj dozvoli nije prikazan bilans voda niti su prikazane količina i sastav voda koje se slivaju sa deponije otpada, kao ni uporedni rezultati monitoringa reke Rače i Ralje pre i posle ispuštanja otpadnih voda. Prilikom izrade dozvole nisu izrađene sve analize u pogledu teških metala (arsen, živa..), koje sasvim sigurno utiču na kvalitet voda. Bez adekvatnog prikaza stanja životne sredine nije moglo biti definisano ni adekvatni uslovi za upravljanje otpadnim vodama, pa nedostaju brojne mere koje bi doprinele boljem monitoringu, ali i smanjenju zagađenja kako površinskih tako i podzemnih voda.
EPS je 2024. godine pribavila integrisanu dozvolu za rad termoelektrane Kostolac B. Ključni problem prilikom izdavanja integrisane dozvole bila je neusklađenost dinamike izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i postrojenja za preradu otpadnih voda iz tog procesa, i samim tim nemogućnost verifikacije performansi postrojenja. Navedeno je posebno važno imajući u vidu da funkcionisanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, prema podacima predstavljenim u integrisanoj dozvoli ne dostiže željene rezultate prečišćavanja, bez čega nije moguće obezbediti kontinuiran rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. U toku probnog rada prečišćeno je 46.589 m³ otpadnih voda (od predviđenih 569.400 m³). Takođe, nije prikazan detaljan opis korišćenja voda, tretman nakon korišćenja, količina vode koja se vraća u recirkulaciju, količina vode koja se ispušta u reku/druge lokacije. Ne obavlja se ni proračun procednih voda sa deponije i nije jasno da li će kapaciteti za prihvatanje ovih voda biti dovoljni u slučaju ekstremnih padavina. Dodatni problem predstavlja i činjenica da EPS ispušta rashladne vode iz postrojenja Kostolac B u reku Mlavu, povećavajući temperaturu reke značajno iznad onoga što je dozvoljeno propisima. Tako, rezultati ispitivanja otpadnih voda za potrebe pribavljanja integrisane dozvole pokazuju da ispuštene rashladne vode dovode do pogoršanja kvaliteta vode u reci Mlavi jer se temperatura ispuštene rashladne vode kretala od 13,5°C u januaru 2022. godine do 30,3°C u septembru 2023. godine, dok je maksimalna temperatura reke Mlave bila uzvodno od uliva otpadnih voda od 5,6°C do 21,1°C, a nizodno od uliva otpadnih voda od 7,6°C do 30°C. Umesto da se propišu specifični uslovi za ispuštanje i monitoring rashladnih voda, u integrisanoj dozvoli propisano je da temperatura Mlave ne sme da pređe 30°C, pri čemu navedeno odstupanje od zakonom propisanog (najviše 3°C u odnosu na temperaturu vode pre uliva rashladnih voda) nije obrazloženo. Najzad, umesto da se EPS-u propišu precizne mere za smanjenje zagađenja voda u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama i rok da sprovede navedene aktivnosti, dozvolom je samo naloženo da “ispita mogućnost za smanjenje potrošnje vode i količine otpadnih voda u skladu sa zahtevima najboljih dostupnih tehnika”, čime se čitav ovaj proces obesmišljava.
Na reci Mlavi, u zoni nakon ispusta otpadnih voda izmerena su povećanja koncentracija amonijačnog i nitratnog azota, suspendovanih materija, mangana i gvožđa u određenim periodima godine, koji odgovaraju IV i V klasi kvaliteta voda. U uzorcima u reci Dunav, nizvodno od ispusta otpadnih voda, izmerene su povišene koncentracije ukupnog azota, fosfata, suspendovanih čestica i gvožđa, koje Dunav svrstavaju u V klasi kvaliteta voda. U podzemnim vodama je na uzorcima pijezometara na lokaciji termoelektrane Kostolac B evidentirana povećana koncentracija cinka tokom cele godine i do 3 puta više od remedijacione vrednosti.
5. Zaključci i preporuke
Upravljanje industrijskim otpadnim vodama u Srbiji predstavlja ozblijan rizik po životno okruženje i zdravlje ljudi. Ispuštanje neprerađenih otpadnih voda iz industrije je pravilo a ne izuzetak. Uzroci ovog zabrinjavajućeg stanja pre svega leže u neodgovarajućoj i nedovoljnoj primeni propisa i odsustvu delotvorne kaznene politike. Materijalni nedostaci koji se ogledaju u nepostojanju postrojenja za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda logična su posledica nepoštovanja propisa. Kontinuirano zagađenje voda koje potiče iz od velikih zagađivača, kao što su Zijin u Boru, železara u Smederevu i termoelektrana u vlasništvu EPS-a, posledica je upotrebe zastarelih tehnologija, neodgovarajućeg monitoring i neprimenjivanja najboljih dostupnih tehnika. Kako bi se unapredilo upravljanje industrijskim otpadnim vodama u Srbiji potrebno je preduzeti sledeće korake:
- Podići kvalitet preventivnih mehanizama zaštite životne sredine – uslovi u pogledu upravljanja otpadnim vodama iz integrisane dozvole moraju biti usklađeni sa najboljim dostupnim tehnikama i vodnim aktima. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu moraju biti zasnovane na proverljivim i ažurnim informacijama o stanju životne sredine, sveobuhvatnoj proceni uticaja postrojenja na životnu sredinu, koje će biti praćeno adekvatnim merama zaštite voda zasnovanim na korišćenju najboljih dostupnih tehnika;
- Intenzivniji nadzor nad zagađivačima, praćen korišćenjem širokih zakonskih ovlašćenja inspekcije – inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da sprovede vanredne i redovne inspekcijske nadzore te da svim operaterima koji upravljaju postrojenjima koja ne ispunjavaju uslove za rad i nemaju osnovne dozvole (poput integrisanih, vodnih, upotrebnih…) naloži hitno pribavljanje ovih dozvola i privremeno zabraniti rad dok se ti uslovi ne ispune;
- Stroža kaznena politika – nadležne inspekcije i javna tužilaštva treba da u slučaju težih povreda propisa protiv zagađivača pokrenu adekvatne sudske postupke, pre svega krivične postupke, te da razmotre i izricanje težih krivičnih sankcija, uključujući i mogućnost prestanka pravnog lica. Potrebno je da se u slučaju osuđujućih presuda kompaniji obavezno izriču i zaštitne mere, kao što je organizovanje kontrole u cilju sprečavanja daljeg vršenja krivičnih dela, otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, dostavljanje periodičnih izveštaja o poslovanju.
Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “MUTNE VODE- Borba protiv korupcije, nezakonitosti i zloupotrebe javnih resursa u vodoprivredi” koji sprovodi Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji. Stavovi i mišljenja izneta u ovom tekstu ne izražavaju neminovno stavove Ambasade i za njih je isključivo odgovoran Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.