Nalovna ilustracija iz stripa ,,Ptica i Drvo”
Investitor je jednog dana odlučio da želi da uzima pesak iz naselja u ravnici kako bi zaradio novac. Na mestu odakle je pesak trebalo da se vadi, krila se kolonija ptica na peščanom grebenu. Te ptice bile su strogo zaštićena vrsta – pčelarice.
Osim njih, u blizini su se nalazili i ljudi, njihove kuće, i zajednička vodoizvorišta. Postojao je rizik da nekontrolisano vađenje peska nanese štetu prirodi, ošteti kuće, voćnjake, povrtnjake, vodu i vazduh. Parcela pored peščanih grebena već je stavljena pod zaštitu jer je bila bogata prirodnim dobrima, te je bilo jasno da je rizik od potencijalne štete po živi svet na tom mestu bio veliki. Uprkos tome, investitor je dovezao teške mašine na peščane grebene i krenuo da kopa.
On je to uradio bez neophodnih dozvola, dakle nezakonito. Posebno je izbegavao da napravi adekvatnu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja bi utvrdila da je potencijalna šteta prevelika.
RERI je zajedno sa lokalnim aktivistima nadležnom organu podneo predlog za obustavu postupka davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Konačno, nekoliko meseci kasnije investitor je podneo izjavu kojom potvrđuje da odustaje od svih daljih aktivnosti na peščanim grebenima.
Nažalost, pčelarica je isterana iz svoje kuće, ali bar je prirodno okruženje mirnog naselja u ravnici sačuvano.
Procena uticaja na životnu sredinu
Svaka ljudska aktivnost na složen način utiče na životnu sredinu. Odluke o tome gde, kada i kako se ta aktivnost sprovodi dodatno određuju intenzitet mogućih pozitivnih i negativnih uticaja na floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, kulturna dobra, život i zdravlje ljudi. O tome kako ljudske aktivnosti utiču na okruženje saznajemo uz pomoć procene uticaja.
Procena uticaja na životnu sredinu predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata za donošenje odluka, ne samo sa aspekta zaštite životne sredine, već i u pogledu obezbeđivanja kvalitetnog života sadašnjih i budućih generacija, u skladu sa načelima održivog razvoja. To je preventivna mera koja obezbeđuje da se pre odobravanja projekata (ili usvajanja plana ili programa), uz sprovođenje javnih konsultacija – direktnog učešća javnosti – utvrde značajni negativni uticaji na životnu sredinu, te da se oni spreče, otklone ili umanje.
Šta je svrha procene uticaja na životnu sredinu?
Procena uticaja treba da omogući informisano donošenje odluka o aktivnostima koje utiču na životnu sredinu. To podrazumeva da smo odluku doneli na osnovu što većeg broja raspoloživih informacija – kako o trenutnom stanju životne sredine, tako i o spektru potencijalnih uticaja ljudskih aktivnosti na različite ekološke, ekonomske i socijalne aspekte društva. Ključna stvar je da nam procena uticaja omogućava da na vreme donesemo odluku, dok još postoje alternative.
Postoje dva postupka koja su važna u ovoj oblasti:
- Strateška procena uticaja na životnu sredinu – utvrđivanje i vrednovanje uticaja planova, strategija i politika na okruženje (npr. prostorni planovi države, regiona, gradova i opština)
- Procena uticaja na životnu sredinu – utvrđivanje uticaja određenog projekta ili aktivnosti na okruženje (npr. fabrike i postrojenja)
Strateška procena uticaja predstavlja okvir za procenu uticaja na životnu sredinu planskih dokumenata. Ona se sprovodi ranije, pre usvajanja planova kojima se utvrđuje način korišćenja prostora, upravljanja životnom sredinom i korišćenje prirodnih resursa. Ne sagledavaju se efekti samo na životnu sredinu i zdravlje već i kakav je uticaj planskog dokumenta na društvo, na stanovništvo, na njihovu zaposlenost i tako dalje.
Ovi postupci su instrumenti za donošenje odluka, jer ukoliko nadležni organ utvrdi da je procena uticaja neophodna, bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja (ili izveštaja o strateškoj proceni uticaja) nije zakonito otpočeti bilo kakve radove, ni usvojiti plan ili program za koji ona treba da se donese.
Svaki propis u jednom društvu počiva na određenim načelima. Osnovna načela procene uticaja su predostrožnost i prevencija što znači – delovati pre nego što određeni uticaj na životnu sredinu nastane i počne da nam pravi problem.
To podrazumeva planiranje i predviđanje mera koje bi mogle da otklone, spreče ili smanje uticaj, i to baš tim redom. Idealno bi bilo potpuno otklanjanje svih štetnih uticaja postupkom procene uticaja, a ukoliko to nije moguće, onda da se ti uticaji svedu na društveno prihvatljivu meru. To znači smanjiti uticaje na životnu sredinu najmanje na onaj nivo koji je propisan posebnim zakonima u oblasti zaštite životne sredine. Nikome nije dozvoljeno da emituje zagađujuće materije iznad graničnih vrednosti ili da neplanirano i nepropisno odlaže opasan otpad.
Međutim, procena uticaja ne služi tome da se negativni uticaji na životnu sredinu i zdravlje učine tek podnošljivim i usklade sa ograničenjima koja predviđaju zakoni. Naprotiv. Načelo prevencije i predostrožnosti podrazumeva da svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini i da predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kroz procenu uticaja traga se za najboljim rešenjima koja omogućavaju usklađivanje zahteva za ekonomskim razvojem i očuvanja zdrave životne sredine.
Na kraju, ključno je načelo informisanja i učešća javnosti – podaci o stanju životne sredine su javni i svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine, kao i da učestvuje u donošenju odluka. Odluke u postupku procene uticaja donose se tako što se mišljenje javnosti uzima u obzir, a donosilac odluke javnosti obrazlaže svoju odluku u svetlu pristiglih primedbi i komentara.
Kratka istorija procene uticaja u Srbiji
U procesu usklađivanja zakonodavstva sa propisima Evropske unije, Narodna skupština je 2004. godine usvojila Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Poslednje izmene donete su 2009. (procena uticaja) i 2010. (strateška procena uticaja) godine, ali su bile male i ne previše značajne.
Oba zakona su stupila na snagu odmah, odnosno 8 dana po objavljivanju u Službenom glasniku. Sa druge strane, daleko razvijenije i uređenije države od naše su odredile višegodišnji period da razrade procedure za primenu direktiva. Naši eksperti i administracija na lokalnom i višim nivoima nisu imali podršku, pristup materijalima, niti su imali vremena i resursa da ih sami razviju. Kod nas su zakoni usvojeni, a da niko skoro nije znao kako se postupak sprovodi u praksi.
Konsultacije sa javnošću u različitim fazama postupka procene uticaja su obavezne.
Međutim, pravilnik koji uređuje učešće javnosti u postupku odobravanja studija o proceni uticaja se nije menjao 16 godina, dok postupak učešća javnosti u strateškoj proceni uticaja uopšte nije uređen podzakonskim aktom.
Isključivanje javnosti ima pogubne posledice jer se na taj način postavlja osnov razvoja koji nije u skladu sa interesima i potrebama ljudi koji na određenom prostoru žive.
Na osnovu iskustva iz prakse i širih javnih konsultacija, RERI je pripremio predloge pravilnika koji regulišu ovu oblast, koje možete pronaći ovde.
Krajem novembra 2021. godine Ministarstvo zaštite životne sredine je objavilo javni poziv poziv za učešće u konsultacijama u vezi Nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Važno je da se javnost uključi i u ovoj ranoj fazi koja prethodi javnoj raspravi.
Umesto zaključka
Lokalna zajednica često, usled neinformisanosti i nedostupnosti adekvatne podrške reaguje na ugrožavanje životne sredine kasno – kad već počne izgradnja objekata ili je plan ili program usvojen.
Procena uticaja je važan preventivni mehanizam kroz koji se osigurava da je obezbeđena zaštita zdravlja ljudi, da bi se boljom životnom sredinom doprinelo kvalitetu života i očuvanju biodiverziteta kao temeljnog resursa za opstanak na ovoj planeti.
Stanovništvo u okolini planiranog projekta i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine imaju poseban status u postupku procene uticaja – oni su zainteresovana javnost i imaju pravo stranke u postupku, pravo na žalbu i preispitivanje odluka pred sudom.
Stavovi izneti u ovom tekstu i sadržaj stripa ,,Ptica i Drvo” isključivo je odgovornost Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD ili BOŠ-a.
Izrada stripa omogućena je u okviru projekta ,,Unapređenje pravnog okvira i prakse sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu” u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).