Prošle nedelje je na 62. zasedanju Saveta UN za ljudska prava predstavljen konačan izveštaj Radne grupe UN za pitanje ljudskih prava i transnacionalnih korporacija i drugih privrednih subjekata (Radna grupa za biznis i ljudska prava) nakon njene zvanične posete Srbiji. Izveštaj predstavlja jednu od najznačajnijih međunarodnih procena stanja u oblasti biznisa i ljudskih prava u Srbiji i sadrži nalaze i preporuke koji se odnose na zaštitu životne sredine, velike rudarske i infrastrukturne projekte, odgovornost kompanija i ulogu države u sprečavanju povreda ljudskih prava.
Radna grupa je poseban mehanizam Saveta UN za ljudska prava zadužen za praćenje primene Vodećih principa UN o biznisu i ljudskim pravima, davanje preporuka državama i privredi i procenu njihovog sprovođenja kroz zvanične posete državama.
Članovi Radne grupe boravili su u Srbiji od 6. do 15. oktobra 2025. godine. Tokom posete obišli su Beograd, Bor, Loznicu, Novi Sad i Zrenjanin, gde su razgovarali sa predstavnicima državnih institucija, lokalnih samouprava, nezavisnih tela, privrede, poslovnih udruženja, međunarodnih organizacija, sindikata, akademske zajednice, organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica pogođenih velikim investicionim i rudarskim projektima.
Ekonomski razvoj ne sme biti na štetu životne sredine
Jedna od centralnih poruka izveštaja jeste da se ekonomski razvoj i privlačenje investicija u Srbiji često predstavljaju kao ciljevi koji imaju prednost u odnosu na zaštitu ljudskih prava i životne sredine. Radna grupa upozorava da se razvojni projekti sve češće sprovode uz pretpostavku da su ekonomski rast i zaštita ljudskih prava međusobno suprotstavljeni, iako međunarodni standardi zahtevaju da se oni ostvaruju istovremeno.
Prema oceni eksperata UN, iako postoje određeni pozitivni pomaci u regulatornom okviru, njihovu svrhu ozbiljno potkopava slaba primena propisa i nedovoljno efikasan institucionalni nadzor. Kao posledica toga, poslovni subjekti neretko nastavljaju sa radom i bez ispunjavanja svih zakonskih uslova, dok odgovornost za kršenje propisa izostaje.
Radna grupa zaključuje da održivi razvoj nije moguć bez vladavine prava, dosledne primene propisa i institucija koje jednako štite ljudska prava, životnu sredinu i pravnu sigurnost.
Jadar kao primer sistemskih problema
Kao ilustraciju sistemskih nedostataka u zaštiti ljudskih prava i životne sredine, Radna grupa izdvaja projekat eksploatacije litijuma i bora u dolini Jadra.
U izveštaju se navodi da su mehanizmi za nadzor i rešavanje pritužbi bili nedovoljni ili neefikasni, dok je Prostorni plan za područje Jadra usvojen bez stvarnog i smislenog učešća javnosti. Radna grupa konstatuje i da je Ministarstvo rudarstva i energetike više puta produžavalo rokove kompaniji Rio Sava Exploration za pribavljanje eksploatacionog odobrenja, uprkos nepotpunoj dokumentaciji, dok je odluka Ustavnog suda kojom je omogućeno da se projekat nastavi dodatno produbila pravnu nesigurnost i nepoverenje javnosti.
Tokom razgovora sa stanovnicima Loznice, članovi Radne grupe zabeležili su ozbiljnu zabrinutost zbog nedostatka nezavisnih informacija o uticajima projekta na životnu sredinu i ljudska prava, uključujući moguće posledice po izvore pijaće vode, poljoprivredno zemljište, kulturno nasleđe i lokalne zajednice. Istovremeno, konstatuje se da kompanija Rio Sava Exploration nije dostavila dokaze da je sprovela sveobuhvatnu procenu uticaja projekta na ljudska prava, koja bi obuhvatila pitanja raseljavanja, gubitka izvora prihoda, uticaja na lokalne zajednice i kulturno nasleđe.
Radna grupa zaključuje da projekti od strateškog značaja mogu biti prihvatljivi samo ukoliko su zasnovani na vladavini prava, sveobuhvatnim procenama uticaja na životnu sredinu i ljudska prava, punoj transparentnosti, stvarnom učešću javnosti i nezavisnom nadzoru.
Procene uticaja, transparentnost i učešće javnosti
Radna grupa ukazuje na ozbiljne nedostatke u sprovođenju procena uticaja na životnu sredinu u Srbiji. U izveštaju se navodi da procene često ne obuhvataju kumulativne uticaje niti predviđaju odgovarajuće mere za njihovo ublažavanje. Posebno se kritikuje praksa fragmentacije projekata, odnosno njihove podele na više manjih celina kako bi se izbegla sveobuhvatna procena uticaja. Kao primeri ove prakse navedeni su izgradnja fabrike Linglong u Zrenjaninu i aktivnosti povezane sa projektom Jadar. Radna grupa ocenjuje da ovakva praksa predstavlja ozbiljan regulatorni nedostatak koji omogućava zaobilaženje zakonskih obaveza i umanjuje nivo zaštite životne sredine i ljudskih prava.
Izveštaj posebno naglašava da građani, naročito lokalne zajednice pogođene velikim investicionim projektima, često nemaju pristup nezavisnim i pouzdanim informacijama o uticajima poslovnih aktivnosti. Umesto toga, primorani su da se oslanjaju na informacije koje objavljuju same kompanije, a da sve to doprinosi nepoverenju građana u institucije i povećava društvene tenzije. Istovremeno, ističe da je rano, kontinuirano i smisleno uključivanje lokalnih zajednica jedan od osnovnih preduslova za sprečavanje konflikata i poštovanje ljudskih prava u poslovnim aktivnostima.
Bor: dugogodišnji problemi bez adekvatnog institucionalnog odgovora
Pored projekta Jadar, Radna grupa posebnu pažnju posvećuje stanju u Boru, te ističe da su građani ukazali na nedostatak transparentnosti u postupcima izdavanja dozvola, eksproprijacije i širenja rudarskih projekata, kao i na izostanak nezavisnog praćenja njihovog uticaja na životnu sredinu i ljudska prava.
Radna grupa posebno upozorava da je kompanija Serbia Zijin Copper započela proširenje topionice pre odobrenja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i da je obavljala aktivnosti bez integrisane dozvole. Iako je Ministarstvo rudarstva i energetike nakon inspekcijskog nadzora početkom 2025. godine naložilo obustavu rada u Krivelju, članovi Radne grupe su tokom posete zatekli lokacije na kojima su, prema navodima lokalne zajednice, aktivnosti i dalje bile u toku.
Izveštaj ukazuje i na ozbiljne rizike po zdravlje stanovništva. Radna grupa konstatuje da nedostaju nezavisni zdravstveni podaci, toksikološka ispitivanja i redovno praćenje uticaja rudarskih aktivnosti na zdravlje ljudi. Istovremeno, građani nemaju pristup ažurnim i nezavisnim podacima o kvalitetu vazduha, vode i zemljišta, dok zabrinutost dodatno pojačavaju naučne studije koje pokazuju da koncentracije pojedinih teških metala, naročito arsena, i dalje prelaze dozvoljene vrednosti.
U svojim zaključcima Radna grupa izražava zabrinutost zbog obrasca poslovanja kompanija bez svih zakonom propisanih dozvola, ocenjujući da to ukazuje na ozbiljne nedostatke u državnom nadzoru i sprovođenju propisa.
Zaštita životne sredine nije moguća bez zaštite branilaca ljudskih prava
Radna grupa ocenjuje da odgovorno poslovanje nije moguće bez bezbednog okruženja za organizacije civilnog društva, novinare, aktiviste i lokalne zajednice koje ukazuju na štetne posledice poslovnih aktivnosti.
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog zastrašivanja, nadzora, kampanja diskreditacije, SLAPP tužbi i drugih oblika pritisaka na branioce ljudskih prava i novinare, naročito one koji se bave korupcijom, rudarskim projektima i zaštitom životne sredine. Posebno se pominju hapšenja nakon protesta protiv projekta Jadar, kao i predlog zakona o „stranim agentima“, za koji Radna grupa upozorava da bi mogao dodatno da suzi prostor za delovanje civilnog društva.
Eksperti UN istovremeno izražavaju zabrinutost zbog prepreka sa kojima se građani i organizacije suočavaju u ostvarivanju zaštite svojih prava pred institucijama i sudovima. Naglašavaju da su branioci ljudskih prava, uključujući novinare i sindikate, saveznici u ostvarivanju održivog razvoja i odgovornog poslovanja i preporučuju Srbiji da obezbedi bezbedno okruženje za njihov rad, spreči zloupotrebu pravosudnog sistema za njihovo zastrašivanje i obezbedi efikasnu istragu svih pretnji i napada.
Ključne preporuke za unapređenje zaštite ljudskih prava i životne sredine
Radna grupa uputila je niz preporuka Vladi Srbije koje bi trebalo da unaprede zaštitu ljudskih prava u kontekstu poslovnih aktivnosti. Među najznačajnijim preporukama izdvajaju se:
- donošenje zakona kojim bi se uvelo obavezno sprovođenje dubinske analize uticaja poslovanja na ljudska prava (human rights due diligence);
- usklađivanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu sa pravom Evropske unije i sprečavanje fragmentacije projekata;
- uvođenje obaveze sistematske procene uticaja projekata na ljudska prava tokom čitavog njihovog životnog ciklusa;
- dosledna primena propisa u rudarskom sektoru, uključujući striktno sprovođenje zakona o zaštiti životne sredine bez izuzetaka i odlaganja, obavezno pribavljanje integrisanih dozvola pre početka ili nastavka rada, obustavljanje rada postrojenja koja posluju bez potrebnih dozvola ili prekoračuju dozvoljene emisije, kao i obezbeđivanje javno dostupnih, ažurnih i nezavisnih podataka o stanju životne sredine i uticajima na zdravlje stanovništva;
- obezbeđivanje punog učešća javnosti i transparentnosti u donošenju odluka;
- jačanje inspekcijskih organa i dosledno sankcionisanje kršenja propisa;
- jačanje nezavisnosti pravosuđa i unapređenje pristupa pravdi;
- izrada Nacionalnog akcionog plana za biznis i ljudska prava.
Istovremeno, preporuke su upućene i kompanijama, od kojih se očekuje da uspostave efikasne procese dubinske analize uticaja na ljudska prava, obezbede delotvorne mehanizme za podnošenje pritužbi i prestanu sa svim oblicima zastrašivanja i stigmatizacije branilaca ljudskih prava i novinara.
Važna međunarodna potvrda problema na koje se godinama ukazuje
Izveštaj Radne grupe predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih međunarodnih procena stanja u oblasti biznisa i ljudskih prava u Srbiji. Njegovi nalazi potvrđuju da ključni izazov nije nedostatak propisa, već njihova dosledna primena, efikasan institucionalni nadzor i odgovornost države i kompanija za posledice poslovnih aktivnosti.
Poseban značaj imaju nalazi koji se odnose na zaštitu životne sredine, velike rudarske projekte, pristup pravdi, učešće javnosti i zaštitu branilaca ljudskih prava – oblasti na koje organizacije civilnog društva i lokalne zajednice godinama ukazuju.
Primena preporuka Radne grupe u Srbiji bi predstavljala značajan korak ka doslednijoj primeni propisa, većoj odgovornosti kompanija i institucija i boljoj zaštiti životne sredine i lokalnih zajednica pogođenih velikim razvojnim projektima.