U Narodnoj skupštini, juče 18. jula, održano je javno slušanje o Predlogu izmena Zakona o planiranju i izgradnji, zakazano svega dan ranije, a dan uoči održavanja sednice Skupštine na kojoj se o pomenutom zakonu raspravlja.
Priliku da govore na javnom slušanju, osim narodnih poslanika ili predstavnika Ministarstva građevinarstva, dobili su samo Privredna komora i jedan predstavnik zainteresovane javnosti iz organizacije civilnog društva, iz RERI-ja, dok za ostale učesnike nije bilo vremena.
Jedini konsenzus koji postoji između svih aktera društva, jeste da se radi o jednom od najvažnijih sistemskih zakona, koji će bitno uticati na sve građane.
Uprkos tome i uprkos očekivanjima da će javno slušanje poslužiti za razrešenje nedoumica, na brojna pitanja ostali smo bez odgovora od strane predstavnika vlasti, zbog čega smo prinuđeni da ih uputimo javnosti.
Pre svega, koja je svrha javnog slušanja koje se zakazuje za dan pre nego što zakon ulazi u Narodnu skupštinu na raspravu, za koje se poziv upućuje dan pre njegovog održavanja i na kome nema vremena da stručna javnost iznese svoje komentare i primedbe?
Regulatorni institut za obnoljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uputio je zahtev za održavanje javnog slušanja resornom odboru i svim poslaničkim grupama još 10. maja – nakon što je 4. maja Vlada Srbije usvojila predlog zakona, i koji je potom 8. maja uputila Narodnoj skupštini. Narodni poslanici iz poslaničkih grupa ZAJEDNO i Ne davimo Beograd izneli su predlog za održavanje javnog slušanja resornom odboru još 16. maja.
Zašto na javno slušanje nisu pozvani svi predstavnici zainteresovane javnosti koji su blagovremeno poslali komentare na predloženi nacrt zakona ?
Podsećamo da je svrha javnog slušanja da se narodni poslanici informišu i saslušaju mišljenja stručne javnosti i drugih zainteresovanih aktera, a ne obrnuto. Umesto toga, dobili smo diskusiju ministra građevinarstva Gorana Vesića sa narodnim poslanicima, najviše onima iz vladajuće većine, a čiji je zadatak očigledno bio da oduzmu vreme predviđeno za javno slušanje, hvaleći predloženi zakon, istovremeno neopterećeni potrebom da analiziraju njegove pojedinačne odredbe. A onda je samo jedan predstavnik zainteresovane javnosti dobio reč, predstavnik organizacije RERI, na samom kraju, na 3 minuta, bez prava na repliku na ministrov 6-minutni odgovor koji je obilovao neistinama i polu-istinama.
Na javnom slušanju nije došlo do usaglašavanja stavova i slaganja, kako to predstavljaju (i nažalost, pogrešno prenose) pojedini mediji i resorni ministar. Pojedini poslanici i predstavnici zainteresovane javnosti koji su dobili priliku da govore, izneli su kritike na predlog zakona i jasno iskazali neslaganje sa predloženim rešenjima, te ne postoji osnov za tvrdnju da je Zakon o planiranju i izgradnji o kojem danas raspravlja Narodna skupština rezultat društvenog konsenzusa i otvorene, argumentovane rasprave.
Ovaj zakon donosi brojna problematična rešenja koja nisu u javnom interesu, ali jesu u interesu pojedinih povlašećnih investitora, poput ukidanja naknade za konverziju zemljišta, oduzimanje prava zainteresovanoj javnosti da učestvuje u upravnim postupcima u kojima se osporavaju nezakonito izdate građevinske dozvole investitorima, uspostavljanje Agencije za prostorno planiranje koja će se finansirati od donacija investitora koje treba da kontroliše i slično.
Zakon ne rešava ni problem izdavanja građevinskih dozvola bez procene uticaja na životnu sredinu i izbegavanja procene uticaja, na šta je RERI ukazao u svojim primedbama.
Kako je moguće da ministar i službenici Ministarstva ne znaju šta su im zakonske obaveze?
Podsećamo da je Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji na nezakonit način usvojen na sednici Vlade, s obzirom na to da izveštaj o održanoj javnoj raspravi nije objavljen u zakonskom roku koji je predviđen Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o planskom sistemu i Poslovnikom Vlade RS. Time su svi pojedinci i organizacije koje su učestvovale u javnoj raspravi ostali uskraćeni za blagovremenu informaciju o ishodu primedbi koje su podnete na predlog Zakona, odnosno, informaciju da li su prihvaćene ili odbačene i iz kog razloga.
Tek nakon što je Predlog zakona upućen Narodnoj skupštini, odnosno više od 2 meseca nakon isteka zakonskog roka, izveštaj je objavljen.
Javno slušanje bi trebalo da bude instrument demokratskog odlučivanja, da podstakne argumentovanu diskusiju, transparentno i participativno odlučivanje. A javno slušanje koje je juče održano tipičan je primer zloupotrebe demokratskih instituta i fasadne demokratije.