Vazduh u Srbiji ubija skoro 10.000 ljudi godišnje
Vlada Republike Srbije je taj broj potpisala
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je danas sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu.
Prema zvaničnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila, Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva. Vlada je taj broj znala kada je dokument potpisivala. Znala je i da će, čak i ako sprovede sve planirane mere, broj prevremenih smrti 2030. godine i dalje biti 7.373 godišnje, i da će Srbija te godine imati 39% više takvih smrtnih slučajeva nego što ih je EU beležila 2018. Umesto da pokrene hitne mere, vlast je ostavila dokument na papiru i nastavila dalje.
Šta dišemo, a šta nam vlast ne govori
Tokom 2025. godine merne stanice širom Srbije beležile su u proseku 104 dana godišnje sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije sitnih čestica PM2,5, čestica koje prodiru duboko u pluća i prelaze u krvotok. Evropska unija od 2030. godine dozvoljava najviše 18 takvih dana. Svih 97 mernih stanica u Srbiji čiji podaci zadovoljavaju minimalni zakonski kriterijum pouzdanosti zabeležilo je prekoračenje tog evropskog standarda.
Novi Pazar je tokom 2025. godine imao 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10. Valjevo 120 dana. Prokuplje 120 dana. Leskovac 110 dana. Kruševac 105 dana. Vranje 98 dana. Užice 91 dan. To znači da stanovnici tih gradova više od trećine godine, a u nekim slučajevima skoro polovinu, dišu vazduh koji je prema evropskim standardima štetan po zdravlje, dok nadležne institucije to ne prepoznaju ni kao problem koji zahteva reakciju.
Srbija nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5, česticu za koju nauka nedvosmisleno utvrđuje da je najopasnija po zdravlje od svih zagađujućih materija koje se prate. Činjenica je da se ta čestica meri u svim gradovima, a da granica do koje je bezopasna zakonski ne postoji. U realnosti, sistem prati zagađenje koje formalno ne može da prekrši nijedan zakon jer taj zakon nije napisan.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, stopa prevremene smrtnosti koja se može pripisati izloženosti PM2,5 iznosila je u Srbiji 188,3 slučaja na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina samo tokom 2023. godine. Region Nišavske oblasti pri tome spada među regione s najvišom takvom stopom u celoj Evropi, uključujući sve zemlje koje nisu članice EU.
Vlada nije sprovela ono što je sama obećala
RERI je u martu i aprilu 2026. godine od šest nadležnih ministarstava zatražio informacije o tome šta je od planiranih mera iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. zaista sprovedeno. Odgovori su poražavajući.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije predložilo Vladi usklađivanje standarda za uvozna vozila sa Euro 5 i Euro 6 normama, iako je rok bio januar 2024. odnosno januar 2025. godine. Ministarstvo građevinarstva pomerilo je rok za donošenje ključnog pravilnika o emisijama na kraj 2026. godine, bez obrazloženja. Ministarstvo zaštite životne sredine nije povećalo broj zaposlenih zaduženih za izdavanje dozvola industrijskim zagađivačima, nije usaglasilo rad velikih postrojenja za sagorevanje sa važećim dozvolama i nije uskladilo emisije u topionici bakra u Boru sa propisanim vrednostima. Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo je da nije nadležno za mere koje su u njegovoj nadležnosti i prosledilo zahtev dalje. Tamo gde su odgovori i stigli, uglavnom opisuju aktivnosti i procedure koje nisu vodile ka stvarnim promenama na terenu.
Zakon je prekršen pre nego što je zaštitio ijednog građanina
Zakon o zaštiti vazduha, usvojen u junu 2025. godine, nalaže Agenciji za zaštitu životne sredine da godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha objavi najkasnije do 31. maja tekuće godine. Taj izveštaj za 2025. godinu, u trenutku objave ove analize, nije javno dostupan. Agencija je prekršila zakonsku obavezu. Upravo zato RERI objavljuje ovu analizu jer građani imaju pravo da znaju kakav vazduh udišu, bez obzira na to da li državna institucija ispunjava zakon ili ne.
Novi Zakon o zaštiti vazduha donet je u trenutku kada je evropski standard koji je trebalo da posluži kao model već bio zamenjen strožim propisom. Direktiva EU iz novembra 2024. godine uvodi znatno niže granične vrednosti, pravo građana na naknadu štete u slučaju dokazanog kršenja propisa o kvalitetu vazduha i obavezu preventivnog planiranja pre nego što prekoračenja uopšte nastupe. Ništa od toga nije ušlo u srpski zakon.
Šta tražimo
RERI od nadležnih institucija zahteva konkretne korake. Ministarstvo zaštite životne sredine mora do kraja 2026. godine da propiše dnevnu graničnu vrednost za PM2,5 i pokrene usklađivanje svih graničnih vrednosti sa evropskim standardima. Vlada mora do septembra 2026. godine da uspostavi međuresornu grupu koja će pratiti sprovođenje Programa zaštite vazduha i javno objavljivati rezultate. Ministarstvo zdravlja mora do kraja 2026. godine da pokrene nacionalnu studiju o zdravstvenim posledicama dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu i uvede zagađenje kao evidentiran faktor rizika u lečenju srčanih i plućnih bolesti. Agencija za zaštitu životne sredine mora odmah da objavi godišnji izveštaj koji je već u zakonskoj docnji.
Srbija ima manje od četiri godine do roka koji EU postavlja za dostizanje novih standarda. Podaci pokazuju da smo od tog cilja dalje nego ikad, a institucije nadležne da nas do njega dovedu nisu ispunile ni obaveze koje su same sebi propisale.
Ova publikacija izrađena je u okviru projekta „Ka zelenoj i otpornoj 2030 – Doprinos civilnog društva ostvarivanju ciljeva Zelene Agende” koji finansira Evropska unija. Za sadržaj ove analize isključivo je odgovoran Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i taj sadržaj nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.