Ljudi su sa pojavom mobilne tehnologije, kao i u mnogim ranijim primerima značajnih tehnoloških promena, prigrlili novu tehnologiju koja direktno podiže njihov životni standard, procenivši da je zdravstveni rizik nizak i da nema potrebe čekati na studije koje bi trajale pet ili deset godina. Započeli smo tako jedan poduži eksperiment na sebi samima.
Srbija, odnosno SR Jugoslavija, je među prvim državama Evrope koje su uspešno implementirale komercijalni sistem mobilne telefonije. Operator Mobtel Srbija je krajem 1994. lansirao prvu tzv. postpejd uslugu na našim prostorima. U tom periodu, mobilna tehnologija je bila skupa, a korisnika je bilo jako malo. Samim tim, posedovanje mobilnog telefona bilo je više stvar prestiža nego nužnosti. Malo ko je u tom periodu razmišljao o šteti koju bi ta tehnologija eventualno mogla da nanese. S obzirom na intenzivan razvoj elektronike i računarstva u poslednjih 25 godina, broj korisnika mobilnih tehnologija u svetu narastao je sa nekoliko miliona na nekoliko milijardi. Iz tog razloga, razumljivo je da se u poslednjoj deceniji sve češće postavlja pitanje opasnosti elektromagnetskog zračenja kojim smo konstantno okruženi, usled korišćenja velikog broja bežičnih uređaja. Zlokobni pojam zračenja se, nažalost, često neoprezno plasira u medije od strane laika, ali i pojedinih stručnjaka u negativnom kontekstu, bez detaljnih objašnjenja i navođenja relevantnih i pouzdanih izvora.
Pojam zračenja predstavlja odašiljanje energije različitog oblika: toplotne, elektromagnetske ili akustičke. Za početak treba razlikovati dva osnovna tipa zračenja – jonizujuće i nejonizujuće. Jonizujuće zračenje podrazumeva emitovanje čestica, odnosno elektromagnetskih (EM) talasa velike energije, koji pod određenim uslovima mogu da izazovu jonizaciju atoma. U taj tip zračenja spada i ozloglašeno radioaktivno zračenje. Prevelika doza jonizujućeg zračenja može prouzrokovati raskidanje hemijskih veza molekula DNK i time dovesti do ozbiljnih oštećenja na ćelijskom nivou kod živih bića. Umereno jonizujuće zračenje može biti korisno i primenjuje se u medicini, poljoprivredi i industriji. Pored veštačkih izvora jonizujućeg zračenja koji mogu imati i zlonamernu primenu, npr. u naoružanju, postoje i prirodni izvori, kao što su sunce ili radioaktivni elementi u tlu, vodi ili biljkama
Sa druge strane, nejonizujuće EM zračenje ne poseduje dovoljan nivo energije koji bi izazvao jonizaciju atoma ili raskinuo hemijske veze DNK molekula u ćelijama živog tkiva. Viša frekvencija podrazumeva, prema kvantnoj fizičkoj teoriji, i veću energiju. Međutim, nejonizujući EM talasi, iako niskih energija u kvantnom smislu, interaguju sa bilo kojom supstancom u kojoj postoje pokretni nosioci naelektrisanja, a time i sa tkivima živih bića. S tim uvezi, mora se istaći da je dokazano da u slučaju izvora dovoljne snage (intenziteta emitujućeg EM polja), ta interakcija prouzrokuje termalni efekat, tj. zagrevanje tkiva, što može uticati nepovoljno na zdravlje ljudi i životinja. Jedna benigna primena termalnog efekta je zagrevanje hrane u našim mikrotalasnim pećnicama. Iako mnoge ljudske tehnološke tvorevine, bez kojih je život danas nezamisliv, emituju EM polje različitih frekvencija, ovde je fokus na tzv. brzo promenljivom polju posredstvom kojeg funkcionišu i sistemi mobilnih telekomunikacija. Za razumevanje relativnih pojmova nižih i viših frekvencija, tj. sporo i brzo promenljivog EM polja, potrebno je prvo uvesti neku referentnu vrednost, odnosno jedinstvenu skalu. Na slici 1 prikazan je spektar EM zračenja, a opseg jonizujućeg zračenja počinje na višim frekvencijama ultraljubičastog dela spektra, što je približno 10.000.000 GHz. To je, na našu sreću, barem milion puta više od frekvencija na kojima danas rade sistemi mobilnih i bežičnih telekomunikacija.
Dva važna dela sistema javne mobilne telefonije čine primopredajnici (bazne stanice) i korisnika (terminali, mobilni uređaji). Današnje bazne stanice i terminali, nezavisno od generacije (2G, 3G ili 4G) predstavljaju izvore EM zračenja na opsezima oko centralnih učestanosti 800 MHz, 900 MHz, 1,8 GHz i 2,1 GHz. Uređaji koji čine bežičnu internet mrežu (WiFi) predstavljaju izvore na frekvencijama oko 2,4 i 5 GHz. Kako je broj stanica i terminala već na samom početku korišćenja mobilne telefonije ubrzano rastao, moglo se reći da je uzorak populacije ubrzo postao prihvatljiv za medicinsku statističku obradu. No, argument protiv prvih studija bio je da se definitivni zaključak o uticaju na stanovništvo i okolinu morao posmatrati u dužem vremenskom intervalu. Ljudi su, kao i u mnogim ranijim primerima značajnih tehnoloških promena, prigrlili novu tehnologiju koja direktno podiže njihov životni standard, procenivši da je zdravstveni rizik nizak i da nema potrebe čekati na studije koje bi trajale pet ili deset godina. Započeli smo jedan poduži eksperiment na sebi samima.
Ako podataka za valjano istraživanje sada ima dovoljno – broj mobilnih uređaja i korisnika se trenutno broji u milijardama, a komercijalni mobilni sistemi postoje već 30 godina – imamo li danas pouzdanih informacija o zdravstvenim rizicima? Činjenica je da studija i njihovih zaključaka ima jako mnogo, što od stručnjaka i profesora sa akreditovanih institucija, što od opskurnih medija i samoukih istraživača. Kako nije uputno (niti moguće) sve te studije filtrirati i obraditi u ovom tekstu, pozvaćemo se na nalaze Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao referentne ustanove, koja je sprovela ozbiljno istraživanje o ljudskom izlaganju EM zračenju mobilnih telefona i baznih stanica. Interval opservacije je bio između 10 i 15 godina. Razmotrimo samo neke od zaključaka, relevantnih za našu diskusiju o zračenju:
- Telefon vs. bazna stanica – Prvo što treba istaći je da najznačajniji deo zračenja kojem je čovek izložen dolazi od samog mobilnog uređaja, a ne od baznih stanica, kako se često pogrešno veruje. Mobilni uređaji poseduju tzv. automatsku kontrolu snage. To znači da kada su uređaji daleko od bazne stanice, oni automatski pojačavaju signal koji emituju, kako bi održali kvalitet veze, a kada su blizu bazne stanice, oni obaraju nivo signala, prevashodno radi manje potrošnje baterije i smanjenja interferencije. Zato je EM polje mobilnih uređaja u odnosu na bazne za čoveka mnogostruko jače (često i 1000 puta), a efekat zračenja je dodatno pojačan i zbog toga što mobilne uređaje držimo neposredno uz telo ili glavu.
- Rak – Na osnovu epidemioloških istraživanja dugoročnih efekata utvrđena je korelacija između izlaganja zračenju mobilnog telefona i raka glave (tumor glioma i akustični neurom), zbog čega je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) ovakvo zračenje svrstala u grupu 2B kancerogenih agensa. Agensi ove grupe su tzv. moguće kancerogeni za čoveka, a dokazi su za to ograničeni ili nedovoljni, ali mogu postojati indikacije na eksperimentalnim životinjama. Za ilustraciju stepena opasnosti po čoveka, dovoljno je reći da se u toj grupi nalaze npr. benzin i ekstrakt lista aloje vere. Što se tiče postojećih baznih stanica, zaključak je da nema dokaza da izlaganje njihovom EM polju povećava rizik od raka ili bilo koje druge bolesti.
- Ostali (kratkoročni) efekti na zdravlje – Osnovni mehanizam interakcije između EM talasa i ljudskog tela jeste zagrevanje tkiva. Većina energije talasa je apsorbovana od strane kože i drugih površinskih tkiva, što rezultuje blagim porastom temperature u mozgu ili drugim organima. Određen broj naučnika i istraživača objavio je nalaze da izlaganje zračenju mobilnih telefona može indukovati promene u aktivnosti mozga, brzini reakcije (responsivnosti) čoveka, kao i fazama sna. Međutim, ovi efekti su minorni, a istraživanja o njima i dalje traju.
Ove nalaze je SZO objavila kao deo rezultata istraživanja uticaja EM polja, koje i dalje traje. Iz priloženog se vidi da je ljudski faktor, tj. način i vreme trajanja korišćenja mobilnog telefona, dominantan za analizu efekata na ljudsko zdravlje.
Pored uticaja na zdravlje ljudi, važno je pomenuti i uticaj na prirodnu okolinu. Kakav je efekat EM zračenja na biljke i životinje, još uvek je teško odgovoriti. Srećom, ti efekti se intenzivno istražuju od strane mnogih institucija, a istraživaće se još više u budućnosti, kako, usled porasta broja komunikacionih uređaja, nivo ukupnog zračenja bude rastao. U studijama se posebno ističe efekat na manje životinje, kao što su ptice i insekti, koje mogu biti važan faktor u mnogim ekosistemima. U evropskoj javnosti se od skora usvaja i kovanica elektrosmog, koja slikovito opisuje nivo difuznog EM zračenja u datoj sredini.
Sledeće nedelje čitajte nastavak teksta o uticaju 5g sistema mobilnih komunikacija na zdravlje