Kada je u pitanju zračenje izazvano 5G sistemima mobilnih komunikacija zasad možemo reći da nema razloga za zabrinutost, makar prema nalazima renomiranih institucija. Imajmo ipak na umu da istraživanje uticaja zračenja današnje generacije mobilnih mreža i uređaja i dalje traje, što znači da će se i 5G mreža intenzivno i dugoročno posmatrati. Upoznavanje sa zakonima, pravilnicima i standardima treba da bude prvi korak ka uspešnoj javnoj raspravi i kontroli pojava koje izazivaju zabrinutost u društvu.
Šta je to fizički novo i drugačije kod budućih 5G sistema u odnosu na prethodne generacije mobilnih mreža?
Na aplikativnom nivou, bez zalaženja u tehničke detalje, 5G mreže nam donose još veću brzinu protoka podataka i manje kašnjenje u prenosu tih podataka. Konfuzija je nastala objavljivanjem frekvencijinih opsega koji će biti rezervisani za 5G, kao i podatka da će buduća mreža, u cilju povećanja kapaciteta, imati gusto raspoređene bazne stanice (male ćelije).
Postoji podela na dva osnovna opsega: niži, ispod 6 GHz (mikrotalasi), i viši, iznad 24 GHz (milimetarski talasi). Dodeljene frekvencije iz nižeg opsega su bliske frekvencijama današnjih 3G i 4G mobilnih sistema, pa tu možemo primeniti već postojeće znanje i zaključke.
Međutim, frekvencije iz višeg opsega su desetak puta veće od onih u 3G i 4G sistemima, što je ipak novitet u javnim mobilnim sistemima. Kako interpretirati taj podatak? Prvo, uočimo da je to i dalje značajno ispod dela spektra koji odgovara jonizujućem zračenju
Dalje, kako domet stanica opada sa porastom frekvencije, za potpunu pokrivenost signalom u višem opsegu neophodna je značajno veća gustina baznih stanica. Na prvi pogled se čini da će sa velikim brojem stanica ukupni nivo zračenja porasti, naročito u urbanim sredinama. To, međutim, nije tako jednostavno dokazati i takav sistem ne znači nužno negativne posledice po ljudsko zdravlje. Sa porastom frekvencije, raste osetljivost EM talasa na fizičke prepreke. Ako posmatramo bazne stanice i difuzno zračenje, istraživanja pokazuju da takvi EM talasi ne prodiru kroz zidove kuća i teško se probijaju kroz krošnje drveća. U analizi apsorpcije zračenja mobilnog uređaja od strane ljudske glave, dokazano je da se na tako visokim frekvencijama veliki deo energije talasa reflektuje od same kože.
Takođe, 5G tehnologija predviđa i upotrebu posebnog tipa antena, tj. antenskih nizova sa usmerenim zračenjem. To znači da će u određenim delovima prostora gde mobilni uređaj ili bazna stanica deluju, intenzitet EM polja biti veći, a u drugim manji. Posebne odlike 5G mreža čine razumevanje strukture i uticaja zračenja dodatno otežanim, naročito za manje obaveštenu javnost. Merenje polja je složen zadatak i stoga svako neuko uprošćavanje problematike može dovesti građane u zabludu, naročito u doba lažnih vesti i prezasićenosti informacijama. Treba napomenuti da se pomenute frekvencije iznad 24 GHz već decenijama koriste u civilne i vojne svrhe, kao što su satelitske telekomunikacije ili radari. Svakako da se deo znanja o rizicima i merama zaštite iz tog dugogodišnjeg iskustva koristi i u oblasti mobilnih telekomunikacija nove generacije.
Da li se može zaključiti da je tzv. 5G tehnologija jednako (bez)opasna kao i WiFi, 3G ili 4G, i da možemo mirno nastaviti sa svojim životima?
Zasad možemo reći da nema razloga za zabrinutost, makar prema nalazima renomiranih institucija. Imajmo ipak na umu da istraživanje uticaja zračenja današnje generacije mobilnih mreža i uređaja i dalje traje, što znači da će se i 5G mreža takođe intenzivno i dugoročno posmatrati. Šta više, možda je pored same tehnologije (fizičkog mehanizma) kojom se prenosi informacija, važnije uzeti u obzir i društveno-ekonomski momenat u kojem se teži sve većoj povezanosti ljudi i uređaja, naročito velikog broja senzora (internet stvari -IoT) zastupljenih u poljoprivredi, industriji i tzv. pametnim gradovima. Neupitno je da su veliki protoci podataka i veća responsivnost veze (manje kašnjenje) koje nudi 5G tehnologija izuzetno korisni društvu, ali da su isto tako potencijalni donosilac profita velikim kompanijama koje će tehnologiju primenjivati. Konkretno, u Evropi implementaciju 5G tehnologije guraju švedski Ericsson i kineski gigant Huawei, a poznato je da se u sukobu ekonomskih interesa manje obraća pažnja na standarde i zaštitu životne sredine. Među evropskim državama u implementaciji prednjači Švajcarska sa više stotina postavljenih baznih stanica (slika 2). Sa izuzetkom Francuske, gde se i dalje vodi borba građanskih organizacija protiv instalacije 5G mreže, u zapadnoj Evropi 5G uveliko postaje realnost.
U Srbiji je prošlog leta puštena u rad prva eksperimentalna 5G stanica, koja je postavljena u Beogradu na vrhu zgrade Naučno-tehnološkog parka na Zvezdari [1]. Baznu stanicu je obezbedila kompanija Telenor za svrhe istraživanja i razvoja u oblasti mobilnih mreža. Pristup je, navodno, omogućen domaćim i stranim kompanijama, startapovima i studentima. Sigurno je da Srbija ide u korak sa Evropom u praćenju tehnoloških trendova. Prema određenim analizama, 5G je tehnologija budućnosti i ekonomski pokretač, čemu svedoči i republička Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. [2].
Kako je 5G neminovnost korisno je upoznati se sa načinom implementacije ove mreže u Srbiji, kao sa telima za standardizaciju tako i sa mehanizmima kontrole. Država Srbija se i u ovom procesu ugleda na Evropsku uniju. Prema pomenutoj Strategiji [2], nova mreža će, u prvoj fazi, operisati na dve učestanosti i to iz nižeg 5G opsega: 700 MHz i 3,6 GHz, dok bi se kasnije koristio i viši opseg na učestanosti 26 GHz. Početak implementacije najavljen je za aktuelnu 2020. godinu, nakon oslobađanja i prodaje frekvencija u pomenutim opsezima.
Kako i gde se informisati?
Naše pravo je da ispratimo svaku tehnološku novinu koju instalira država, a koja pogađa široku populaciju. Složenost tehnologije ne treba da obeshrabri istraživanje i postavljanje pitanja, već da motiviše stručnu javnost da se uključi u informisanje zabrinute javnosti. Oslonimo se, dakle, na nezavisna tela, institute, univerzitete, standarde i zakone.
Uticaj nejonizujućeg zračenja na okolinu formalno je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, koje podnosi zakonska akta i učestvuje u izradi odgovarajućih pravilnika. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja donelo je 2009. Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima [6] u kom su definisane doze nejonizujućeg zračenja kojim je dozvoljeno izlagati stanovništvo. Pod pretpostavkom da se tadašnje ministarstvo na njih oslanjalo tokom sastavljanja domaćeg pravilnika, pomenućemo za kraj i dva referentna dokumenta koji su standard u celom svetu. To su smernice za ograničenje izlaganja EM polju do 300 GHz, izdate od strane Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP) [8] i standard C95.1-2019 izdat od strane Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE), najveće i najpriznatije profesionalne organizacije iz oblasti elektrotehnike i srodnih nauka.
Međutim, sa tehničke strane, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) je nezavisno i ključno stručno telo u regulaciji poslovanja mobilnih i drugih operatora. Na osnovu Zakona o elektronskim komunikacijama [3] i Zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja [4], RATEL je zadužen za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata kao i za samo merenje EM polja na već instaliranim izvorima (bazne stanice i drugi uređaji). Treba pohvaliti napore RATEL-a u okviru projekta kontinuiranog praćenja nivoa zračenja EM polja visokih frekvencija. Na novom portalu EMF RATEL-link? [5] moguće je na, zasad, malom broju lokacija svakodnevno pratiti nivoe polja u našoj zemlji i to u opsegu od 100 kHz do 7 GHz. Ovakvo merenje nije dovoljno za donošenje apsolutnih zaključaka, ali pruža osećaj o jednom opštem, uprosečenom nivou zračenja u našoj sredini. Nažalost, detaljno merenje EM polja zahteva složenije i skuplje uređaje i više znanja nego što je to slučaj sa npr. merenjem temperature, pritiska ili zagađenja vazduha. Ali, kao što su se u aktuelnom slučaju zagađenja pojavili otvoreni softver i uređaji otvorenog hardvera, koji demokratizuju moć kontrole i čine običnim građanima posedovanje merne stanice priuštivim, moguće je da će se u budućnosti slično desiti i u slučaju tzv. elektrosmoga.
Upoznavanje sa pomenutim zakonima, pravilnicima i standardima bi trebalo da bude prvi korak ka uspešnoj javnoj raspravi i kontroli pojava u društvu koje izazivaju zabrinutost. To je preporuka, kako građanima i građanskim organizacijama, tako i novinarima. Ako smo dobro informisani, naša pitanja će se lakše čuti i biće ozbiljnije shvaćena u šumi poluinformacija i bombastičnih naslova, kakvim naš medijski prostor obiluje.
Reference
[1] Sajt NTP Beograd, Telenor pustio u rad prvu 5G baznu stanicu u NTP Beograd
[2] Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, Službeni glasnik RS, br. 33., 3. maj 2018.
[3] Zakon o elektronskim komunikacijama, Sl. glasnik RS, br. 44/2010, 60/2013 – odluka US, 62/2014 i 95/2018 – dr. zakon.
[4] Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, Sl. glasnik RS, br. 36/2009.
[5] Portal nacionalnog EMF RATEL sistema, url: http://emf.ratel.rs/
[6] Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima, Sl. glasnik RS, br. 36-2009.
[7] Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja
[8] Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP), Statement on the “Guidelines for limiting exposure to time-varying electric, magnetic and electromagetic fields (up to 300 GHz)”, 2009.
[9] Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE), IEEE standard for safety levels with respect to human exposure to radio frequency electromagnetic fields, 0 Hz to 300 GHz, IEEE Std C95.1-2019.